12. и 13. јуна у Америчком стручном центру у Софији одржава се Међународна конференција посвећена 25. годишњици срозавања комунизма. Под насловом „Живот после пада: пре и сада у југоисточној Европи” она окупља научнике из 10 земаља, међу којима су представници региона, Немачке и САД.

О конференцији прича Искра Бајева са Софијског универзитета „Свети Климент Охридски”, која је учесник форума:

Да ли је 25 година довољно за објективно истраживање промена у југоисточној Европи?

„Да. Ја се бавим савременом историјом и сматрам да историчари имају право, па су и дужни да анализирају догађаје чак и ако се ради о савремености. Врло добар пример у том смислу нам је дао творац политичке и научно-критичке историографије Тукидид, који у својој књизи „Историја Пелопонеског рата” описује догађаје чији је и он учесник. Тако да је 25 година погодан рок, јер ћемо на бази извештаја и дискусија покушати доћи до неких закључака о стању бугарског друштва данас на бази успомена отпре 25 година, али ипак осврнути садашњици, а не прошлости.”

Како данас гледамо на посткомунистички период: као на корак ка слободи и прогресу или са носталгијом на социјалистичку прошлост?

„Одмах ћу речи – на оба начина. И то је сасвим природно. Амерички стручни центар – организатор конференције, се сасвим намерно обратио овом проблему, јер ми живимо у овој стварности, те нам је с тога теже да оценимо са дистанце обе епохе. Због тога један поглед са стране је ослобођен емоција и политичких пасија времена. Ја бих, као истраживач, дошла до следећег закључка: данашња реалност је у многоме боља од доба социјализма, али не у свему. Али то да постоји носталгија за социјализмом не значи да људи који је имају, желе да се у врате натраг. Бар већина њих. Можда и постоји један мали део старијих људи, који стварно сањају о прошлости. Али пошто је моје истраживање усредсређено на младу генерацију, не мислим да иједан њен представник би желео то. Савремени млади људи желе да побољшају нашу стварност користећи поједине предности социјализма. Например, социјалну сигурност, гарантовано запошљавање и будућност, али у контексту предности наше епохе, демократије, глобалног света.”

Какве је основне промене доживело бугарско друштво у том периоду?

„Без сумње, најпозитивнија промена је политички плурализам, могућност да сами бирамо своје управнике. Знамо да смо у том погледу доживели и велика разочарења, али је и поред тога то боље од једнопартијског система прошлости. Дошло је и до великих промена у сфери економије – мислим на увођење тржишних механизама, што пак је допринело обогаћивању бугарског тржишта. Паралелно с тим у годинама транзиције је спроведена деиндустријализација, разорена је крупна пољопривреда. То је резултирало бројним негативима. Сада се на тржишту нуди све, али значајан део друштва тешко може да себи приушти то богатство понуда. Али су могућности, нарочито за младу генерацију – да путује, да стиче образовање не само овде, него и у иностранству, да тражи свој животни пут у Бугарској и свету, да се враћа – без сумње велики плус транзиције.”

Шта Вас забрињава и шта вам улива наду када је у питању будућност наше земље?

„Брига је више. Оне су везане за политичку кризу у којој живимо већ годину и по дана, за економске проблеме, за недовољно брзи излазак из глобалне кризе, која је почела у САД и достигла Бугарску. Ти су проблеми везани и за нешто, што је типично за све источноевропске државе: препорађање популизма, национализма, питања да ли су етничке заједнице у Европи предност или недостатак националних држава. А предности ћемо тек доживети, али ваља рећи да нас је ипак пут који смо прошли последњих 25 година довео до слободе политичког деловања. Бар са тачке гледишта моје професије – историје. Јер пре нисмо имали ову слободу истраживања и изношења ставова. Нисмо имали и толико слободан приступ архивским материјалима, нашим изворима. И то је за нас велики позитивни корак, од којег немамо разлога да одустајемо. Сви желимо да живимо боље и економски, и политички, да Европа стварно постане најбоље место за живот, онаква, каква је била раније.”

Превод: Александра Ливен