Превремени парламентарни избори неће негативно утицати на привреду, тим пре што прелазне владе обично раде боље од регуларних, изјавио је пре неколико дана за један софијски дневник економиста и председник Института за тржишну привреду Красен Станчев. Он сматра да је важно да се што пре одрже избори који се очекују још од 14. јуна прошле године када је именовање контроверзног медијског магната Дељана Пеевског за шефа Државне агенције за националну безбедност изазвало масовне протесте у земљи.
Како политичка криза и нестабилност утичу на бугарску привреду и до које мере владе могу да утичу на економију? Ово питање коментарише економски аналитичар из консултантске компаније „Индустри воч“ Лачезар Богданов.
„Нажалост, још прошле године није било стабилне владе, а политички простор је био веома подељен. Због тога влада као да није имала веома снажну и јасну подршку. Било је изузетно важно, посебно после глобалне економске кризе, да се покрену економске реформе, да се побољшају пословни амбијент и инвестициона клима и створе услови за отварање нових радних места. Међутим, ако не постоји економска стабилност, ово се врло тешко може остварити. То је свакако велики изазов, али је за годину дана влада мало тога урадила, уз то скоро увек је долазило до скандала.“
Бугарска се поново налази у предизборној ситуацији. Након што се стишало незадовољство народа због великих рачуна за струју који су довели до оставке владе партије ГЕРБ, земља је била уздрмана новим таласом протеста. Више од 300 дана влада Пламена Орешарског је радила под притиском улице са захтевом за оставку. Избори за Европски парламент у ствари су означили крај постојања актуелног националног парламента. Изборни резултати су поново променили политичку слику и данас су у Бугарској на дневном реду нови ванредни парламентарни избори.
„Очигледно је да треба тражити некакво решење, јер тренутно влада безвременост – сматра Лачезар Богданов. – Сви чекају, не ради се ништа озбиљно. Постоје акутни проблеми у области здравства, енергетике, пензионог система, економије где су везани за привлачење инвестиција и стварање радних места. Међутим, влада очигледно не може да делује, не ужива подршку и због тога мора да постоји неко решење.“
6. јуна Народно собрање је одобрило емитовање дуга у вредности од 1,493 милијарде евра. Да ли тај дуг не би угрозио економску и буџетску перспективу Бугарске у догледној будућности? Лачезар Богданов не страхује од тога зато што је овај зајам планиран у државном буџету. У том смислу то није нов дуг, јер се о њему знало већ крајем прошле године када је усвајан државни буџет. Према Лачезару Богданову, до проблема ће доћи у случају додатног погоршања финансијске стабилности, ако је влада слаба, приходи се не наплаћују, пореска администрација не ради и буџетски дефицит се повећа.
Када страни медији говоре о Бугарској, они је најчешће карактеришу као најсиромашнију земљу ЕУ. Шта се мора урадити да би се слика променила и углед наше земље побољшао?
„То је пре свега проблем медија. Увек се тражи неки сензационални наслов који се обично укључује у неко рангирање. – Разлика између Бугарске и Румуније је практично минимална, али код различитих метода прорачуна може да се покаже супротно. У крајњој линији, то је етикетирање Бугарске. Једини начин за његово уклањање јесте спровођење одлучнијих реформи које би довеле до побољшања економског развоја.“
Економски аналитичар Лачезар Богданов не искључује могућност да се у случају нових избора поново формирају нестабилна влада и фрагментирана већина.
Превела: Марина БекријеваБугарска снажно подржава Украјину у њеној праведној борби за очување независности, територијалног интегритета и суверенитета у складу са Повељом Уједињених нација, изјавио је премијер прелазне владе Димитар Главчев на Самиту „Украјина –..
Данас истиче рок за формирање бирачких места на основу наредби руководилаца дипломатских и конзуларних представништава широм света, а овај рок ће бити строго испоштован, истакнуо је на брифингу Цветозар Томов из Централне изборне комисије (ЦИК). За..
Ако би се избори одржали почетком октобра, своје место у 51. сазиву Парламента нашло би шест партија и коалиција, показује истраживање агенције „Маркет Линкс“, које је наручио bTV. ГЕРБ-СДС би добио 23,1% гласова. Коалиција „Настављамо промену –..