Често пута човек сања да достигне своје врхунце, али му смишљене препреке и условности ломе крила пре него што он стигне да их рашири. 36-годишњи Атанас Скатов, међутим, не даје се околностима. Он савладава баријере, које људи обично сами себи стављају, он креће за својим сновима, а судбина га заузврат награђује, разоткривајући му свет на нови начин.

Каже да се активно бави спортом од 4 године, али се већ може похвалити солидном биографијом. 2012. г. је први на 24-часовном маратону планинарског бициклизма и учествује у брзинском пењању на седам највиших врхова Бугарске. 24. маја ове године постао је 13. Бугарин и први веган у свету који је освојио највиши планински врх на Земљи – Еверест (висине од 8.848 метара). Ваља истаћи да је Атанас Скатов вегетаријанац од 2006. г., а од марта 2012. г. обуставио је и конзумацију свих животињских производа, изузев пчелињег меда. Еверест је четврти врх у склопу његовог плана да освоји највише врхове свих 7 континената, који је стартовао 1. марта 2012. г. и треба да буде завршен до краја 2015. г. Циљ му је да покаже да и без конзумације животињских производа човек може да живи пуновредно. Пре Евереста Скатов се узастопно попео на афрички Ухуру (5.895 метара), европски Елбрус (5.642 метра) и на Аконкагву у Јужној Америци (6.962 метра).

Подвлачећи да себе сматра пре туристом, него ли алпинистом, Атанас Скатов прича о својој пасији овако:

„Алпинизмом се бавим однедавно, а туриста сам и планинар од 2010. г., када сам први пут прешао пешачку маршруту дугу 700 километара од врха Ком до рта Емине, те сам је затим поновио и у јесен 2011. г. Отада сам постао ватрени туриста. А да се пењем по стенама почео сам 2012. г. Фактички, постао сам алпиниста укратко пре освајања Евереста.”

Како би окончао свој пројекат освајања 7 највиших континенталних врхова, Атанас треба да ступи и на врх Винсон на Антарктику (4.892 метра), на Џају на острву Нова Гвинеја у Океанији (4.884 метра) и на врх Макинли у Северној Америци (6.193 метра).

На питање који ће бити следећи, он одговара да све зависи од финансирања. На свом сајту Атанас Скатов је објавио број банковног рачуна на који свако ко жели може да му дозначи неки износ. Ако реализује тај пројекат, Скатов ће постати први Бугарин и веган у свету који је освојио највише врхове седам континената.

Занимљиво је да сазнамо како се млади човек припрема за свако пењање:

„У принципу пре експедиције скоро и да не радим нешто посебно, јер у ствари тренирам свакодневно и то почев од јесени 2011. г.”

А како се осећа човек који је ступио на највишу тачку на овој нашој планети?

„Одлично. То те напаја позитивном енергијом. Емоција да си доспео горе, да си жив и здрав, је заиста велика. С друге стране, знаш да је повратак понекад тежи, јер си већ уморан. Увек мислиш о путу назад, о томе да ти не смрзну руке, ноге, стално провераваш да ли је са твојим телом све у реду… А тамо, горе је дивно и лепо! Врх се налази на граници Непала и Тибета. Са обе стране видиш врхове изнад 8.000 метара, 7.000 метара, 6.000 метара. Видиш све на преко 100-150 километара око себе. Фантастично је.”

И најзад од Атанаса сазнајемо које су кључне речи алпинизма:

„Кључне? Стрпљење. Као прво треба да будеш стрпљив, јер си често пута приморан да проведеш неколико дана у базном кампу у очекивању да се време поправи. Исто тако треба да будеш психички врло стабилан, јер увек настају неки проблеми, које треба да решиш. И треба да будеш снажног духа.”

После окончања овог пројекта Атанас Скатов планира да освоји и један од најтежих врхова – хималајски К-2 (8.611 метара), за који је потребна изванредна физичка и психичка припрема, као и озбиљне спонзоре. Ми му желимо успеха. А сада ваља рећи да он није једини бугарски алпиниста, који је усмерио поглед ка том врху. Очекује се да у јулу ка К-2 крену познати алпиниста и зоолог Бојан Петров и Младен Данков. Поводом обележавања 60. годишњице освајања К-2 од Италијана Ашилеа Компањонија и Лина Лачеделија 31. јула 1954. г., 30. јуна, 1., 2. и 3. јула 2014. г. у сали Пољског института у Софији се одржава филмска панорама под насловом „Најлепши и најтежи”.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива Атанаса Скатова