Проф. Огњан Колев је неуролог и отонеуролог, заменик директора за научне активности Универзитетске болнице за неуролошка и психијатријска обољења „Свети Наум“ у Софији. Један је од малобројних странаца који су радили у истраживачком центру америчке владине агенције НАСА у Хјустону. Сасвим сигурно је први представник једне туђе државе који је добио Сертификат НАСА-е за врхунске домете у истраживању свемира и развоју свемирских летова. Проф. Колев је ово признање заслужио за своју „22-годишњу плодну сарадњу“, како пише у документу.
Све је почело тако што је бугарски научник добио позив НАСА-е да одржи предавање посвећено неким темама из својих истраживања и научних публикација у Бугарској, Шведској и Немачкој. Годину дана касније отпутовао је у Хјустон по основу уговора о раду. Учествовао је у неколико научних истраживања НАСА-е. Његове научне разраде обухватају широк дијапазон неурологије, али су углавном посвећене откривању функција вестибуларног система и његових веза са мозгом, психичким активностима и осталим сензорним системима као и његовом утицају на целокупан организам. Проф. Колев испитује и дисфункције вестибуларног апарата.
„Тема на којој радим тамо је изузетно важна и то не само гледано из угла научника – каже проф. Колев. - Истражујем просторну оријентацију човека у условима бестежинског стања као и повезаност тих процеса са екстремним ситуацијама. Испитујем различите реакције приликом полетања и слетања на Земљу. Космичка болест је основни проблем код астронаута – у њиховом организму настаје скуп поремећаја као последица боравка у условима микрогравитације, а те дисфункције се јављају углавном у нервном систему. Због тога за време лета понекад им не успева да обаве неке задатке. Просторна оријентација је незаобилазни фактор безбедности за астронауте. Они баратају разним апаратима, изводе експерименте у космичким летелицама и отвореном космосу. Свака непрецизност може их коштати живота. Ево и једног примера - уколико космичка ракета или шатл мора атерирати у аутономном режиму, помоћу ручних команди астронаута унутар брода, прецизност извођења овог поступка је од круцијалне важности. Летелица се суновратно спушта брзином од неколико хиљада метара у секунди. Замислите каква мора бити брзина реаговања у таквим условима. Чак и неколико стотинки секунде може бити од пресудног значаја.“
Проф. Колев каже да је право задовољство за сваког ко се посветио науци, да ради за НАСА-у чије су технолошке могућности за научна истраживања фантастичне. Неједном су га позивали да остане да ради тамо и не би било тачно рећи да их је олако одбио. Веза са Бугарском испала је међутим јача од жеље за радом у најсавременијим технолошким условима. Искуства која је стекао преко океана могу му послужити у раду овде како у чисто научном аспекту, тако и у лечењу пацијената, наравно ако буде располагао одговарајућом апаратуром и пословним амбијентом.
„Рехабилитација код неких обољења нервног система идентична је поступцима лечења и адаптације који се примењују код астронаута“, каже проф. Колев. Он учествује и у разрадама америчког ратног ваздухопловства. Члан је тима који ради на стварању и тестирању система Tactile Situation Awareness System који омогућује адекватну оријентацију авијатичара и астронаута за време лета. У току је поступак одобрења за коришћење овог система у ратном ваздухопловству зато што једну од највећих претњи за пилоте модерних борбених авиона представља управо просторна дезоријентација. Појава илузија код авијатичара ствара до те мере погрешну перцепцију о положају и нарочито када се промени правац кретања да они не верују инструментима за навигацију, а понекад чак ни командној табли система за аутоматско управљање.
Превела: Ана Андрејева
Најновија туристичка атракција у главном граду Бугарске, „Трамвај 83“, који припада општинском предузећу „Туризам“, биће званично отворена данас уз лимену музику репрезентативног оркестра Копнене војске. Трамвај, који се налази на тргу „Бански“,..
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из Зоолошког врта у Софији на основу уговора о размножавању. Ова пракса размене животиња између..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Скоро две трећине грађана Бугарске изјавило је да су били срећни током 2024. године, док 26% испитаника изражава супротан став, показало је традиционално..
У самом центру бугарске престонице данас почиње тродневни базар „Мој Еко Божић“, који ће се затворити 22. децембра. Ово празнично догађање посетиоцима..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..