Када га сретнете бићете импресионирани веселим пламичком у његовим очима и строгим цртама лица што је обележје отворене нарави и снажног духа. Пре неколико година, инспирисан путовањима Одисеја, он је кренуо његовим стопама у Егејском мору – кајаком. И након једног месеца и 1.000 савладаних километара Бојан Николов је постао први Бугарин који је прошао пут легендарног краља Итаке. Успех овог пројекта дао му је нову идеју и он се упустио у изазов "Три мора" ставивши себи за циљ да за два месеца прође 2.200 километара. Идеју шармантног љубитеља екстремних доживљаја подржала је Софијска општина те је она остварена у склопу кампање "Софија - кандидат за европску престоницу културе 2019. г." Фантастични Бојанови доживљаји у Црном, Егејском и Јонском мору почели су 1. маја и завршили успешно 4. јула.
"Моја прва идеја је била да кренем Дунавом од Силистре, затим да наставим Црним морем, да пређем Босфор, Мраморно море и да дођем до Мармариса у Егејском мору, прича Бојан Николов. Међутим, требало је да променим маршруту због режима дозволе за прелазак Босфора. Тако да сам пловио од Силистре до Резова у бугарској акваторији Црног мора, те сам након тога аутом путовао до грчког Александруполиса, и онда наставио кајаком до Игуменице."
Због лошег времена најтежи је био први део путовања и он се кретао са заостајањем које је након тога морао надокнадити. Док је веслао Дунавом био је у сталној борби са мразом, ветром и кишом, али се опорављао у покрету. Црно море је постало још већи изазов јер га је дочекало непријатељски. Било је више тешких тренутака у сва три мора. А шта је Бојан носио са собом?
"Осим хране, скоро и да нисам ништа носио. Имао само два комплета одеће: један за воду и један за копно, прича он. Понео сам много хране и воде, јер нисам желео да трошим време на куповину. На парне дане сам јео шпагете, на непарне – пиринач, туњевину из конзерве, парадајз, салате и хранљиве додатке."
Путешественик је спавао у шатору на плажама, понекад свраћао у неки камп. Устајао је у пола девет, доручковао, пио чашу вруће кафе и био је спреман да се упусти у нови дан на путу ка коначном циљу:
"Нормални радни дан ми је трајао 10-12 часова, а једну трећину њих издвајао сам за одмор. Веслао сам сат-сат и по, те сам онда силазио на обалу да се мало одморим. У просеку сам савладавао нешто изнад 30 километара дневно. Али сам понекад пловио и двоструко више – по 60 километара, јер сам услед јаког ветра или кише наредног дана морао да надокнађујем заостајање."
Бојан каже да се данас захваљујући телефону и интернету чак и у мору човек не може осећати усамљеним. Судбина га је срела и са другим људима који су се одлучили на дуги пут. Један од њих је био 72-годишњи Швајцарац који је кренуо у двомесечни поход мотоциклом. "Када ти комуникација са људима недостаје, упловиш у неко насељено место и људи сами долазе да са тобом попричају. Питају те куда си кренуо, одакле долазиш", додаје Бојан Николов. Управо за време таквих путовања човек сазнаје какав је он у ствари, јер све зависи само од природе и њега самог.
"У појединим тренуцима осећаш се веома ситним и незнатним. Када сам био уморан, например, схватао сам да ако се нешто деси нећу бити у стању да реагујем, јер немам снаге, уморан сам. Не ради се о физичком умору, јер се он превазилази када поједеш нешто и се одспаваш. Говорим о умору који ти смета да правилно оцењујеш ситуацију."
Шта да очекујемо од Бојана идуће године?
"Не знам, још нисам се одморио и не могу да размишљам трезно. Нисам сигуран да ли да не променим облик мојих пустоловина. Например, да обилазим острва – Кикладе, Додекане и слично."
За ова путовања Бојан се инспирише од својих идола – Фритјофа Нансена, Тора Хејердала… Али признаје: "Пре сам сматрао да ти људи стално обилазе свет, путују, живот им је врло занимљив и узбудљив! Желео сам да будем попут њих, али сам већ схватио да то није могуће. Физички сам здрав, подносим пуно тога, али су за оно што су ти велики Норвежани постигли потребни и невероватна психа и дух."
И у закључку Бојан Николов каже да се човек може упустити у сличну авантуру само ако то заиста жели и убеђен је да ће радо дочекати и добре и лоше ствари које ће срести на свом путу.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: личнa архивa
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..