Дело истакнутог бугарског сликара и историчара уметности Асена Василијева проговара после дугог низа година. Платно „Расправа о слици“ које је излагано на бројним изложбама, данас нас враћа назад у прве године идеолошког Хладног рата.

Пре две године се историчар уметности Пламен Петров први пут упознао са композицијом професора Василијева. На слици је Петров препознао ликове познатих сликара попут Владимира Димитрова-Мајстора, Ивана Ненова, Кирила Цонева… А ко су остали ликови са слике? Шта нам може испричати ово платно? Екипа истраживача одлучила је да нађе одговоре на сва ова питања. У овај тим су се поред Пламена Петрова укључили и рестауратор Илинка Чергарова, историчар уметности Рамона Димова и проф. Евгенија Калинова са Историјског факултета Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ која је извршила детаљну анализу драматичних промена у ликовној уметности код нас до којих је дошло почетком Хладног рата. Истраживање проф. Калинове укључено је у каталог изложбе која је отворена у галерији „Васка Емануилова“ у Софији.

- Препознали смо сва лица  која су приказана на платну. Реч је о 20 бугарских сликара  међу којима је и једна дама, Рајна Евтимова, прича за Радио  Бугарска Пламен Петров. – У средишњем делу слике налази се портрет, тј. имамо слику у слици. Сазнали смо ко је насликани мушкарац. Ово је Мордохај Бенцион, једна од значајних фигура у бугарској ликовној уметности, аутор који је, нажалост, умро у 42. години живота, али је иза себе оставио непроцењиво уметничко наслеђе. Испоставило се да су ствараоци приказани на овом својеврсном групном портрету, који је настао у периоду од 1950- до 1952. године, своје каријере почели у Ћустендилу. Готово сви су рођени у том граду или у оближњим селима, изузев Ивана Ненова који је завршио основну школу у граду Ћустендилу. Сви су повезани са Владимиром Димитровим- Мајстором који је био један од њихових ментора, мецена њихове уметности.“

На изложби су приказане слике аутора са групног портрета. Дело Владимира Димитрова-Мајстора, например, није досада излагано. Платно Кирила Цонева „Јесења шума“ је излагано више од пет деценија, а сада је представљено после озбиљне рестаурације. И још нешто занимљиво: истраживачи слике Асена Василијева открили су да је у њој „кодирано” друго дело. Реч је о фресци „Атинска школа” италијанског ренесансног сликара Рафаела Сантија, у чијем су центру приказани филозофи Платон и Аристотел. А у центру бугарског платна су фигуре Владимира Димитрова-Мајстора и књижевника и сликара Крума Кјуљавкова који воде својеврсни спор.

„Исто као што је Платон био Аристотелев учитељ, тако је и Владимир Димитров-Мајстора био учитељ Кјуљавкова, рекао је Пламен Петров. - Међутим, фигура ученика је једна од најспорнијих на овом платну, јер упућени знају да се Кјуљавков снажно повезује са системом после 1944. године када је Бугарска ушла у совјетску сферу утицаја и да је био његов ватрени заштитник. Године 1950. Крум Кјуљавков је именован за ректора Националне уметничке академије, где је, међутим, да би се задовољили захтеви партије и нове културне политике, спроведена чистка.“

Платно Асена Василијева насликано је управо у годинама када су Иван Ненов и Кирил Цонев отпуштени из академије, и то не без знања, па чак и помоћи Крума Кјуљавкова, тј. њиховог пријатеља из дечјих година проведених у Ћустендилу, са којим су добили прве часове цртања. „Међутим, у својој слици Асен Василијев их приказује као пријатеље. И чини ми се да неће бити претерано рећи да ово платно није само израз гест поштовања према групи ћустендилских сликара, већ и покушај да помири ове људе који су почетком 50-их година стали једни против других“, уопштио је Пламен Петров.

У експозицију су укључена уметничка дела у власништву Софијске градске уметничке галерије и галерије „Владимир Димитров-Мајстора” у Ћустендилу, као и Организације Јевреја у Бугарској „Шалом”. Изложба је реализована уз подршку  Програма за културу  Софијске општине.

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева

Фотографије: Венета Павлова