Према подацима Бугарске народне банке, депозити домаћинстава у Бугарској крајем јуна износе 19,7 милијарди евра. Централна банка исказује одлив депозита у јуну у износу од 244 милиона евра, што је, према мишљењу финансијских стручњака, резултат тензија око Корпоративне трговинске банке. То је натерало неке штедише да повуку новац. Упркос томе раст улога грађана у последњих 12 месеци износи импресивних 8,5 одсто.
Анализа приватног финансијског богатства у средњој и источној Европи коју је урадила банка „Уникредит“, показује да у 2013. 82 одсто укупних финансијских актива бугарских домаћинстава чине банкарске улоге и новац у готовини, свега 16 одсто је инвестирано у узајамне и пензијске фондове, а тек 2 одсто - у хартије од вредности. Тиме се Бугарска сврстава на прво место у средњој и источној Европи по проценту депозита у укупном финансијском богатству. У Италији и Немачкој рецимо 38 одсто финансијске активе домаћинстава је поверено на управљање узајамним и пензијским фондовима. Ни уведени 2013. г. порез на камату остварену полагањем депозита није одвратио Бугаре од штедње у банкама.
„Основни разлог велике количине банкарских депозита је што људи који располажу новцем, не познају довољно остале инструменте у које би могли да инвестирају. Поред тога у годинама економске кризе грађани се не опредељују толико за профитабилне, колико за сигурне инвестиције - изјавио је аналитичар финансијске куће „Карол“ Александар Николов. - Мислим да су депозити порасли због кризе. У периоду 2009-2011. г. каматне стопе на штедне улоге биле су релативно високе, због чега су многи имали дилему да ли да ризикују тако што покрену нови бизнис, да ли да уложе новац у неке инвестиционе инструменте или пак да једноставно очекују добре приходе од пристојних камата. Дакле већа сигурност и релативно увећаних у тим годинама прихода од камата били су кључни фактор у одлучивању многих грађана да положе новац у банку.“
Можемо ли тврдити да Бугари имају већу склоност да уштеђевину ставе у неку банку у поређењу са грађанима других земаља ЕУ?
„Ако погледамо европски просек, изгледа да је тако. На основу наших истраживања утврдили смо да је разлог тога слабија обавештеност о реалним користима депозита. Истини за вољу, инфлација скоро сто посто поједе камату на штедњу. Али људи нису свесни тога, а још један разлог што се готовина најчешће ставља у банке је бугарски конзерватизам. Бугарски грађани заправо и не схватају да не добијају реални приход од своје уштеђевине, положене у банку, зато што једноставно не познају друге финансијске инструменте који би им обезбедили боље приходе.“
Који финансијски инструменти могу бити алтернатива банкарским депозитима?
„Има више таквих инструмената. Неки су мало сложенији и нису баш приступачни нестручним лицима. Најлакши начин за инвестирање новца, сем депозита, је коришћење узајамних фондова. У Бугарској има више таквих фондова којима управљају домаћа и страна друштва, а која представљају једноставан начин за инвестицију. Узајамни фондови могу се бавити ризичнијим инвестицијама у одређеним регионима и земљама (свако може одабрати регион или земљу у које жели да уложи новац зависно од перспективе профита), али има и балансираних фондова у којима се половина портфеља улаже у деонице, а преостали део у конзервативније инструменте какви су депозити, обвезнице и неки други. Има фондова који инвестирају у некретнину у Европи, САД и другим земљама.“
Према Александру Николову, у последњој години се запажа већи пренос новца са депозита у узајамне фондове и друге финансијске инструменте што је пре свега резултат пада камата на депозите. Задржавање овог тренда вероватно ће довести до повећања атрактивности осталих финансијских инструмената.
Превела: Ана Андрејева
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..