Од почетка 2014. године туристичка бранша у Бугарској суочена је са мноштвом проблема. Негативан утицај на овај сектор има како украјинска криза, тако и политичка криза и ситуација у банкарском систему земље. Због тога је тренутно тешко давати прогнозе како ће ови фактори утицати на пословне резултате туристичкe индустријe. Председник Бугарске асоцијације хотелијера и угоститеља Благој Рагин изјавио је у интервјуу да се запослени у овом сектору надају да се понове резултати из 2013. године. С обзиром на околности, то би био велики успех. По речима Рагина, и у другим годинама туристичка бранша је почетком сезоне наилазила на тешкоће, али је затим надокнађивала заостајање.

Ове године Министарство спољних послова је забележило повећање броја издатих виза у Русији и Украјини за Бугарску. Пословање аеродрома у Бургасу и Варни је такође побољшано. И поред тога, број туриста из ових земаља није довољан за домаћу туристичку браншу, већина њих вероватно одседа у кућама или апартманима које су купили у Бугарској. Према Благоју Рагину, криза у две земље резултирала је девалвацијом националних валута, па чак и богатији туристи из тог региона већ траже ниже цене. Такође, примећује се тренд раста броја бугарских туриста који се опредељују за одмаралишта у суседним земљама.

Да ли Бугарска довољно рекламира свој туристички производ?

„Увек сам тврдио да је много теже продати производ него покренути пословање. Примера ради, рећи ћу да ове године Грчка планира да у спољну рекламу уложи 160 милиона евра, а Турска ће у исте сврхе потрошити чак више од тога. Хрватска издваја 100 милиона евра за рекламу, што није неко изненађење. Изненађујуће је да земље као што су Албанија, Косово, Македонија и Црна Гора имају агресивнију рекламу и промоцију на спољним тржиштима него Бугарска. Ми живимо у глобалном и отвореном свету и не можемо рачунати само на културно-историјске знаменитости, лепу природу и ниже цене. Због тога смо пред Националним саветом за туризам поставили захтев да 1 одсто промета овог сектора одлази на рекламу у иностранству, што је, изражено у бројкама, 30 милиона евра, уместо досадашњих 15 милиона. За развој туристичког сектора у периоду 2014-2020. година предвиђено је много новца који би требало одобрити у септембру. Надамо се да ће ресор туризма бити издвојен у посебно министарство, јер је тренутно координација отежана. Туризам је приоритетна грана и ако земље попут Кипра и Грчке имају одвојена министарства, зашто не бисмо и ми имали административни апарат који би ујединио културни, спа, зимски, летњи и остале врсте туризма.“

Какав је допринос сектора сезонском запошљавању у Бугарској?

„У јеку лета у сфери туризма ради 500 хиљада Бугара, при чему ту спадају и пратеће активности везане за такси услуге, банкарске услуге, мењачнице, аеродроме, тржне центре и сл. Наш задатак је да продужимо сезону и да она траје од маја до краја октобра. У мају, септембру и октобру треба да се фокусирамо на културни, спа и образовни туризам.“

Бугарска асоцијација хотелијера и угоститеља ће инсистирати да се медијима и парламенту дају потпуне информације о сваком евроценту уложеном у туризам и ефектима ових средстава на бугарску привреду. Благој Рагин је објавио да су туристички посленици недавно одлучили да се Бугарска сезонски рекламира у једном од највећих светских медија - Би-Би-Си-ју. Друга светска информативна гласила као што су Си-Ен-Ен и Еуроспорт, такође ће се користити за рекламирање Бугарске. „За рекламно лице бугарског туризма предложио сам тенисера Григора Димитрова – једног достојног Бугарина са великим ауторитетом у свету“, рекао је Рагин.

Како ће туристички сектор решити проблем са недостатком квалификованог особља?

„Први корак у том правцу је повећање плата. Слушао сам програмски говор новог председника Европске комисије Жан-Клода Јункера који је рекао да је циљ увођење минималне плате за целу ЕУ и да се првих година земљама које не могу да достигну ове нивое пружи помоћ. Било би сјајно ако Брисел одлучи да на тај начин бар мало побољша животни стандард у Бугарској како бисмо задржали особље у туристичком сектору. Сезонско особље мора да се преквалификује и да учествује у одржавању и обнављању туристичке базе, као што је, рецимо, у Шпанији. Поред тога, моје колеге из летовалишта „Сунчев брег“ инсистирају да се бесарапским Бугарима издају зелене карте. Ови људи знају стране језике, дипломирали су туризам у Молдавији и Украјини и имају велику жељу да раде у Бугарској. Сматрам да са више консензуса, подршке и помоћи медија можемо изаћи на крај и са овим изазовом“, рекао је Благој Рагин.

Превела: Марина Бекријева