Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На бициклу путем Гвоздене завесе

БНР Новини
Фотографија: dnevnik.bg

Од Баренцовог до Црног мора, од Киркенеса на северу Норвешке до Резова на бугарско-турској граници. Укупно 9.000 км кроз 18 држава. То је пут некадашње Гвоздене завесе, која је скоро пет деценија делила источну и западну Европу. 27. јуна пре 25 година Гвоздена завеса је пала када су министри спољних послова Аустрије и Мађарске симболично пресекли бодљикаву жицу на својој граници. Истог дана – 27. јуна али 2014., два Немца су на електробициклима кренула путем Гвоздене завесе, да би подсетила на некадашњу поделу континента и уједно упозорила на будуће изазове већ уједињеној Европи.

Дан је 27. јул 2014., време – 16 часова и 15 минута. Јоахим Франц и Кристијан Рот ускочили су у слане воде Црног мора. Њихова опаљена и необријана лица одају умор, али им осмеси доказују да су задовољни својом мисијом.

„Бестежинско стање – овако Кристијан Рот описује понирање у воде Црног мора након 9.000 километара вожње бициклом. - Били смо одушевљени јер смо успели. Дан је био прелеп, а скочити у море после 4 недеље напорне вожње био је заиста неописив угођај и тренутак праве среће.“

Три степени по Целзијусу и мокри снег на старту у Норвешкој и летње врућине на обали Црног мора, на финалу бициклистичке туре. Макар и отежалих ногу, Јоахим и Кристијан не престају да се осмехују. Није за веровати, али смо стварно успели, каже Јоахим, који има за собом бројна бициклистичка путовања по егзотичним крајевима света. Међутим овог пута физички изазов остао је у другом плану:

„Идеја да прођемо путем Гвоздене завесе буквално нас је освојила - каже Јоахим Франц. - Протекло је 25 година од престанка поделе не само Немачке, већ и Европе, па и целог света. Нажалост ова подела још увек постоји у главама многих људи. Желели смо да на тај начин подсетимо на догађаје који су се тада одиграли. Слобода кретања за коју смо се ми Европљани изборили је огромно достигнуће. Поносан сам што сам и ја Европљанин.“

Управо европска идеја је у основи одлуке Јоахима Франца и Кристијана Рота да крену путем Гвоздене завесе управо на електробициклима.

„Данас су електробицикли већ део наше свакодневице. То исто треба да се догоди и са електромобилима. - каже Кристијан. - Ова тема је изузетно актуелна за Европу. Требало би да усагласимо мобилност са заштитом животне средине, а електрична енергија је, по нама, мотор будућности.“

Први корак је увек најтежи. Јоахим и Кристијан су то већ учинили. Предстоје им бројни сусрети, нарочито са младим људима, који нису вршњаци Хладног рата.

„Идеја о уједињеној Европи је веома важна за нас двојицу. Мислим да сви ми Европљани морамо бити свесни да нам тек предстоји дуг пут. - каже Јоахим Франц. - Морамо да размишљамо одговорно о својој будућности, о природи, а у том смислу електромобилност је централна тема. Онако како смо као Европљани пре 25 година успели да поново осмислимо своју будућност, сада то морамо учинити због наше природе.“

Више фотографија са путовања Јоахима и Кристијана можете да погледате овде.

Превела: Катарина Манолова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15