Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Традиција се наставља: Летњи оперски фестивал на утврђењу Царевец „Сцена векова – 2014.“

„Грк Зорба“
Фотографија: архива

Чувеним Пучинијевим делом – „Мадам Батерфлај“ отвoриће се овогодишње издање летњег оперског фестивала – „Сцена векова“ у старој бугарској престоници – Великом Трнову. Културни форум ће се одржати од 2. до 10. августа. Његови организатори су општина Велико Трново и општинска туристичка агенција „Царевград Трнов“ у партнерству са Софијском опером и балетом.

Данијел Панов, градоначелник Великог Трнова, осврће се на историју овог културног догађаја:

„Идеја о фестивалу „Сцена векова“ настала је 1985. поводом националног обележавања 800-годишњице оснивања Другог бугарског царства. „Ивајло“ Марина Големинова била је прва опера коју је представила трупа Софијске опере. Њен редитељ је био Пламен Карталов. 2008. фестивал је обновљен у вези са прославом 100-годишњице проглашења независности Бугарске. Отада овај празник оперске и балетске уметности који се одржава под отвореним небом у палати на брежуљку Царевец у Великом Трнову, радује бројене поштоваоце ове уметности сваке године. Ове године фестивал је незаобилазан део кандидатуре Великог Трнова за европску престоницу културе 2019. То нашој општини уједно даје могућност да развија фестивалски туризам. Очекујемо госте из Румуније, Грчке, Русије, Израела, Велике Британије. Имамо идеју да проширимо фестивал – уместо десет дана, намеравамо да се он одржава током целог августа. Радимо на пројекту који унапређује сарадњу оперских фестивала на отвореном. Ми смо иницијатор утемељења асоцијације градова који приређују такве музичке догађаје. Поред италијанског „Арена ди Верона“, таквих фестивала има у Истанбулу, Тел Авиву, Савонлини /Финска/ и другде. Верујем да би таква структура пружила јединствену могућност да размењујемо представе, оригинална редитељска решења и уметнике.“


Фестивалска сцена и овога пута је подигнута на историјском месту – у Палати бугарских царева. Појединости о фестивалу „Сцена векова 2014.“ Сазнајемо од Цветомира Бојаџијева, управника општинске туристичке агенције „Царевград Трнов“:

„Овогодишњи програм је богат – обично он укључује три наслова, док их је сада пет. То су опера „Мадам Батерфлај“, балети „Жизела“ и „Грк Зорба“ као и једночине опере „Кавалерија Рустикана“ и „Ђани Скики”. У Софији два последња наслова наилазе на велико интересовање гледалаца, верујем, да ће и овде бити топло примљени. Ван главног програма фестивала по традицији се организују и паралелне приредбе. Публици нудимо ретроспективу видео пројекција представа из ранијих издања фестивала. Велико интересовање побуђују сусрети солиста Софијске опере са њиховим поштоваоцима, који се организују у Лапидарију Археолошког музеја града. Шлаг на торти је тако звана „тура иза кулиса“. Љубитељи опере и балета имаће прилике да завире иза сцене и виде како се представе организују, да рукама пипну костиме и декоре. У данима фестивала по традицији приказујемо и аудио-визуелни шоу „Звук и светлост“, који већ 30 година радује житеље и госте Великог Трнова, а претворио се у својеврсни заштитни знак града.“

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

"Мило моје" – поп авантура Савине

Убрзо након што је бенд Jazzboree награђен за најбољи деби на годишњој церемонији Топ 20 бугарских поп и рок песама БНР, певачица групе – Савина, представила је своју нову самосталну ауторску песму „Мило моје,“ која се појавила у тренутку када је..

објављено 14.4.25. 11.50

На Цвети – песме о цвећу

Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих у нашем фолклорном календару. Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботе, шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. На Цвети имендан славе сви који носе име..

објављено 13.4.25. 10.10

„Да ли верујеш?“ – блуз пројекат Ангела Дјугерова

Ангел Дјулгеров је гитариста, виолиниста, аутор музике, аранжер и бенд-лидер, који последњих година ради са највећим звездама бугарске музике, као што су Лили Иванова, Љубо Киров и многи други. Поред учешћа у низу успешних пројеката, он успева..

објављено 11.4.25. 13.05