„Сто живота у један ћу спојити и пашћу као зрно у земљу твоју!“ Ово је одломак из песме Харалампија Харалампијева, посвећене Челопечу. Бугарски песник је једна од најпознатијих личности, пореклом из тог села које данас броји око 2.500 становника. Председник општине Алекси Кесјаков, потомак старе породице из Копривштице, убеђен је да поред материјалних тековина, житељи Челопеча заслужују да имају богат културни живот. А традиционалне песме и игре су овде једна од омиљених уметности
„Фолклор је прави носилац нашег националног идентитета и сваки родољубиви Бугарин треба да доприноси његовом очувању – каже Кесјаков. – Познато је да се милиони странаца широм света диве бугарским народним песмама и играма и због тога смо у програм фестивала „Златна прашина“ укључили професионалне и аматерске саставе из земље. А наступи страних уметника су поклон публици и свакако добра прилика да се упознамо са различитим културама. Овим фестивалом желимо и да допринесемо развоју туризма у нашем крају, јер предвиђамо да он постане главни извор прихода.“
Уметнички директор фестивала је Маргарита Богданова – општински одборник и прави ентузијаста:
„Прошле године је Емил Павлов, председник Националне секције CIOFF-а - Међународног савета за организацију фолклорних фестивала, позвао нас на велики међународни фолклорни фестивал у Великом Трнову. Уживали смо у невероватној експлозији боја и у нама се родила жеља да ову лепоту пренесемо у Челопеч. С радошћу могу рећи да у нашем региону нема међународног форума те врсте и садржаја. Захвални смо Eмилу Павлову за укључивање фестивала у Челопечу у календар CIOFF-а, за помоћ коју нам је пружио. Групе из Мексика и Индије су позване да учествују у традиционалним манифестацијама у Бугарској под патронатом међународне организације. Само фолклорна група из Грузије стигла је специјално за учешће на фестивалу „Златна прашина“. Неки би рекли да таква приредба није по могућностима тако мале општине као што је наша, али оцена учесника и стручњака доказује супротно. Уверена сам да смо на правом путу и да ћемо и даље бити успешни у нашем подухвату.“
Ево шта је испричала Џесика Наваро, оснивач и руководилац групе „Виданса“:
„Наша формација је основана пре две године и она је мени посебно драга. Створила сам је уз помоћ мојих колега – младих плесача и музичара, са циљем да промовишемо фолклор наше земље. Ми смо из града Веракруз, али се на нашем репертоару налазе атрактивни фолклорни обрасци и из других области Мексика. Приређивали смо концерте само у нашој земљи и ово нам је прва турнеја у иностранству. Упознали смо дивне људе на фестивалу у Великом Трнову и на концертима у другим градовима. У Челопечу је дивно, уживамо у новим пријатељствима.“
Ево и мишљења човека кога су на фестивалима у Великом Трнову и Челопечу сви звали гуруом:
„Моје је име Нингтоуџам Набачандра Синг. Руководилац сам Института за плесну уметност и културна истраживања Тоиби Манипури у Индији (Thoibi Manipuri Dance and Cultural Research Institute). Наш састав има око 200 чланова, али у Бугарској нас је десеторо. Први пут смо у вашој земљи. Учествовали смо на неколико фестивала CIOFF-а и одржали концерте у Разграду и Копривштици. За мене су такви догађаји веома важни јер показују колико су блиске у својој суштини традиције различитих народа. Ми смо пријатељи, без обзира колико различити међу собом били. Све нас греје исто сунце и делимо исто небо и то не смемо заборавити.“
Превела: Марина БекријеваФотографије: Албена Безовска
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..