Давне 1889. године је бугарски кнез Фердинанд I у салама дворца изложио личну колекцију репрезентативних примерака домаћих и тропских птица, сисара и лептира. Тиме су постављени темељи првог музеја у Бугарској, данас познатог као Националног природњачког музеја. Кнез Фердинанд је био познат по својим научним интересовањима у области орнитологије, лепидоптерологије, ботанике, као и по својим учешћима у научним експедицијама организованим у бразилским прашумама, Северозападној Африци и Бугарској.

Данас је зоолошка збирка најбогатијег на Балкану природњачког музеја приказана у изложбеним просторијама распоређеним у четвороспратници коју је специјалну у те сврхе током 30-их година 20. века изградио Борис III, син Фердинанда. Ове године ће Музеј прославити свој 125. рођендан као једна од водећих установа у области природних наука. Током година је овај Музеј постао једно од најпривлачнијих места за одрасле и децу у бугарској престоници. Више појединости о Музеју сазнали смо од његовог директора, професора Николаја Спасова:

„Јесте да су се у међувремену промениле многе власти и смениле епохе, али Национални природњачки музеј током тих година није затворио своја врата. Један од разлога томе је да људи имају урођену потребу за контактом са природом. Ми смо део ње. Деца, на пример, то најјаче доживљавају. Други разлог лежи у томе да код нас раде људи који су заљубљени у природу."

Посетиоцима Музеја није ништа мање занимљив богати научни фонд који се чува у депоима музеја, а за који показују интересовање научници из целог света, објашњава проф. Спасов. Овде раде водећи бугарски научници у области археозоологије, заштите природе, истраживања шишмиша, палеонтологије кичмењака и сл. Стручњаци музеја одржавају партнерске односе и сарађују са колегама из Француске, Енглеске, Белгије, Грчке, САД, Русије, Кине и др.

„Тренутно колекција музеја броји око милион и по примерака. Посебну пажњу заслужују збирке птица и инсеката, прича научник. – Колекција огранка нашег музеја у Асеновграду садржи око 40.000 фосила из доба касног Миоцена, од пре 7-8 милиона година када је флора и фауна у јужној Европи више личила на ону у Африци пошто су на том подручју у то време живели сурлаши, носорози, жирафе, антилопе… А имамо и велику збирку у којој је представљено више од трећине врста минерала познатих у свету."

Данас се музејски фонд најчешће попуњава налазиштима која су научници музеја открили за време организованих експедиција или индивидуалних истраживања: „Тако смо, рецимо, током 80-их година минулог века организовали велику експедицију у Мозамбику одакле смо донели многе зоолошке експонате, присећа се проф. Спасов. – Други начин је откуп експоната што је тешко изводљиво због недостатка средстава. А некада је цар Борис издвајао средства за откуп колекција из целог света."

Који су занимљивији примерци у музејској збирци?

„Међу нашим експонатима посебну пажњу завређује каролински папагај који је данас, нажалост, једна од изумрлих врста птица. Пре више стотина година ове птице су биле чест призор на Северноамеричком континенту, али су их људи уништили. Ту свакако морамо поменути и Роаховог мишорепог пуха, малог сисара из реда глодара чије је станиште у Грчкој, Бугарској и Турској. Код нас посетиоци могу да виде и морску медведицу. Када сам био мали имао сам прилику да посматрам ту врсту са стена рта Калијакра. Данас морска медведица више не обитава у акваторијуму Црног мора."

Али то није све:

„Ове године смо добили специјалан и драгоцен поклон – делић метеорита с Марса који нам је поклонио истакнути геолог Дмитриј Лобанов-Ростовски, представник старе руске племићке породице, који живи у Великој Британији. У музејској збирци чувамо и делић Месеца, поклон од америчке владе, као и узорак са површине Месеца који смо добили на поклон од владе бившег Совјетског савеза."

Музеј ће своју 125. годишњицу обележити низом манифестација међу којима је и иницијатива да установа ради 125 часова без прекида у периоду од 19. до 24. августа.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова