„Овогодишње издање фестивала „Струма пева”, који ће се одржати 16. и 17. августа, биће девето по реду. Након дугих година паузирања 2006. г. општина Невестино је обновила одржавање фестивала. Ја и моје колеге радимо са еланом на припреми овог догађаја. Циљ нам је био да се укључи што је могуће више аматерских састава. Зато смо позвали све могуће институције, школе и клубове који се баве фолклором, да присуствују на фестивалу „Струма пева”. Ове године очекујемо 1500 учесника. Фестивал се одржава под патронатом председника општине, инжењера Димитра Стаменова. Учесници ће наступати на сцени у парку села Невестино који се налази недалеко од средњовековног Кадиног моста који повезује две обале Струме, изграђеног 1470. г. На сцени је разастрто платно на коме је приказан Кадин мост што ствара илузију да се фестивал одржава тик уз њега. По традицији учествоваће два сеоска састава: дечји играчки ансамбл дома културе „Просвета” и женска вокална група. „Струма пева” је такмичарски фестивал. И пошто учествују певачи, инструменталисти и плесачи, у жирију има представника свих тих жанрова. Светла Цветкова, народна певачица и предавач у Националној музичкој школи „Љубомир Пипков” у Софији оцењиваће вокалне вештине учесника. Играче ће оцењивати Антоанета Асенова-Данева, кореограф. А Петјо Крстев, вођа оркестра ансамбла „Пирин”, задужен је да оцењује извођења инструменталних група и самосталних учесника.”
Сви добијају повеље о учешћу, док онима који се најбоље представе додељују се награде: плакете групама и медаље самосталним учесницима. Један од младих талената села Невестино изводи композицију на музику Румена Сиракова.
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...