"Најважније је да разговарам са људима помоћу музике", каже певачица Чајна Мозес, која је први пут боравила код нас. "То сам научила радећи на телевизији од моје мајке Ди Ди Бриџвотер, од Тине Тарнер и других уметника, наставља млада певачица. Желела бих да људи буду срећни када ме слушају. Да би то било могуће снимала бих само концертна извођења. И још, замишљам како ћу у студио позвати 20-30 другова на журку, попићемо нешто заједно, певаћемо, играћемо, те ћу онда снимити све то. По мени албуми су вредни само ако су те људи пре тога видели на сцени. А праву оцену дају само емоције."

Студијска атмосфера о којој сања Чајна постала је стварност на њеном концерту у Банском, а на журку је стигло на стотине људи.

Огромну енергију сконцентрисала је и саксофонисткиња Канди Дулфер. Плава лепотица данас је мождапознатија и од свог оца Ханса Дулфера, али увек подвлачи да је све научила од њега.

"Свирамо заједно, али никада не планирамо наступе унапред. Када сам слободна идем на његове концерте и једноставно му се придружујем. Када сам имала шест година, замолила сам га да ми покаже неке ствари, а пет минута касније већ смо се свађали. Тада је он рекао да ме никад неће учити, али је увек био поред мене и храбрио ме. Стално је понављао: "Ти си толико добра, колико су добри и музичари око тебе." Кад сам напунила 14 година одлучила сам да саставим групу и позвала сам све музичаре са којима је он наступао. Послушала сам његов савет да радим само са најбољима и држим се њега и дан данас. Имам врсне колеге и не заборављам да сам само део групе." 

Аксел Цвингенбергер редовно представља своје солистичке програме у Банском, а често наступа и са колегама. Овога пута немачки буги пијаниста је био на сцени са пијанистом из Јапана Кејтом Саитом, који је пионир буги музике у Земљи излазећег сунца. Двојица су представила композиције са албума који су управо објавила.

Ове године први пут Банско је посетила легендарна пијанисткиња и певачица Тања Марија.

"За мене је у музици најзначајнија импровизација. Она ми дарује слободу. Не могу да свирам џез како то раде Американци. Ја сам Бразилка. Никада нисам желела да будем богата. Чак ниједном нисам лично покупила било који свој хонорар, него увек шаљем некога. Не свирам за паре. Моја музика то не заслужује. Мислим да нисам супер. Има много пијаниста који су бољи од мене. Али је моја музика јединствена, јер је само ја могу представити на тај начин."

Први пут на афиши фестивалског програма су били и концерти студената доцента Стефке Оникјан са поп и џез факултета Националне музичке академије.

"Млади интерпретатори треба да имају више шанси за наступ у својој земљи. Веома бих желела да моји студенти остану ту, у Бугарској, мада и неки планирају да отпутују. Једна наша изрека каже да "сваки камен иде на свом месту". Ја сам више година радила у иностранству знам да је то заиста тако. Тренутно размишљамо о издавању албума са снимцима концерата у Банском. Чак смо добили позив за заједнички концерт са Софијском филхармонијом, што је за нас велико признање."

Ево и утисака младе певачице Џеси Коласанте из Њујорка:

"Културне традиције које су се прекрштале у овом граду за време фестивала за мене су биле дивно изненађење. Знаменит је и однос публике ка џезу. Свидело ми се и то да су овде представљени сви стилови џез музике."

Превод: Александра Ливен

Фотографије су уступили организатори фестивала