Да ли сте икада пожелели да кренете на путовање кроз време и простор? Да се вратите назад у прошлост, завирите у други свет, другу епоху у којој живот тече лаганим ритмом, људи не знају шта је то убрзана свакодневица, а традиције су неиздвојив део њиховог живота? Ако вам је одговор потврдан, онда свакако немојте да пропустите прилику да у наредним данима (22-24.8.) посетите Жеравну и њену околину где се традиционално одржава Фестивал народне ношње.
У том месту човек може да осети дах прохујалих времена и аутентичну атмосферу бугарског народног Препорода. На том фестивалу сви су учесници пошто су сви одевени у ношње: изворне, ношње за сценске наступе, као и такве које су старе терзије израдиле, а ту су и оне, направљене по укусу и мери својих власника. Лоше расположење и одбијање да учествујете у играма строго су забрањени. Док траје фестивал, није дозвољено коришћење мобилних телефона и фотоапарата. Вероватно вам звучи претерано, али присетите се само како су наши преци знали да успоставе и одрже присне односе са људима у свом окружењу без помоћи технологија. Поред изузетне прилике да загњуре у море шарених ношњи, гости фестивала ће имати могућност да пробају различита традиционална јела: пите, суџук, баницу, и наравно, јагњетину или прасетину на ражњу, да уживају у народним песмама, те да се придруже у игри ансамблима народних песама и игара из свих делова земље. Фестивал ношње је место где можете да научите нове песме, народне игре, као и да се опробате у старим занатима и разним ручним радовима. Немогуће је да сличан догађај прође без машкара, нестинара, плесача који изводе ритуал босоногог плесања по жеравици, и традиционалних пехливанских борби. Више појединости о фестивалском програму сазнали смо од организатора фестивала Христа Димитрова:
„Ово је седмо издање Фестивала народне ношње у Жеравни, градићу који је прави историјско-архитектонски резерват. Ја лично мислим да у Бугарској не постоји лепше место од Жеравне. По својој лепоти се једино може упоредити са Копривштицом, Ковачевицом и Боженцима, такође места која су се претворила у музеје на отвореном. Али је ипак, по мени, Жеравна најпогоднија као атмосфера за одржавање фестивала овакве врсте.
Да ли сте припремили посебна изненађења за госте овогодишњег издања фестивала?
„Сваке године поред традиционалног програма форума нудимо и нове, пратеће приредбе. Нове пропратне активности су последица креативности организатора, учесника и гостију фестивала.
У Бугарској се све чешће организују различити фестивали који побуђују велико интересовање домаће и стране публике? У чему је ваша тајна?
„Не улажемо посебне напоре да бисмо доживели велику популарност. Прошле године смо дочекали око 15.000 гостију, што премашује смештајни капацитет града. У пречнику од 70 км од Жеравне тешко ћете наћи слободних места. Стога су се већ појавили и шатори, приколице и караване као могућност смештаја током фестивала.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: www.nosia.bg
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..