Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стела Енева – гвоздена дама бугарске атлетике

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

На Европском првенству у атлетици за спортисте с инвалидитетом у Свонзију, Велика Британија, које је одржано од 19. до 23. августа, Бугарска је забележила достојно учешће. Наши атлетичари су освојили 4 златне, 3 сребрне и 4 бронзане медаље. Два пута Бугарској је злато донела Стела Енева у бацању диска са најбољим личним резултатом од 31,88 метара и у бацању кугле са најбољим личним резултатом у сезони од 10,58 метара. Импресионирају позитивна енергија и снага духа параолимпијке. Она је рођена са малформацијама и била је беба када су јој ампутирали ноге испод колена, али је и поред тога проходала – са протезама.

„Нисам желела да будем терет никоме. Желела сам да докажем да човек може да се сам сналази, ма колико му било тешко. Ако је здравом човеку потребно 15 минута да би нешто урадио, и ја бих то могла, мада и за сат времена, независно од уложених напора“, каже Стела.

Она је стекла високо образовање у струци „Рачуноводство“, али јој је рад са бројкама био досадан. Жудела је за активним животом. Ризиковала, и некако у шали почела да се бави спортом, а показало се да је он њена судбина. Онда је дипломирала и на Националној спортској академији као тренер.

„Када започнем нешто, у потпуности му се препуштам. Желим да се развијам, да учим нове ствари, да освајам врхове“, каже Стела, чија је спортска биографија заиста импресивна: вицешампионка из Пекинга 2008. г., две сребрне медаље из Лондона 2012. г., у три наврата је бирана за спортисту са хендикепом Бугарске – у 2010., 2012. и 2013. г., почасни је становник Варне. Ево шта каже Стела Енева о свом учешћу на Европском првенству у Свонзију:

„Прави спортиста никад није собом задовољан – нити местом које је заузео, нити оствареним резултатом. Али се не могу жалити на моја достигнућа у Свонзију – била сам прва и забележила добре резултате. Од ове године се такмичим у новој техници, бацам седећи у новом моделу инвалидских колица. Сада ми ноге не учествују у бацању, раде једино рука, трбушни и леђни мишићи. Тако да је то нови почетак и те су две медаље за мене велики успех.“

Али је цена сваке медаље висока – гвоздена дисциплина, упоран рад и одрицање много чега. Проблем за спортисте са инвалидитетом је скромно државно финансирање, а и спонзора је мало. Бугарски параолимпијци треба да раде упорно и да улажу властита средства. Квалитетне протезе које подносе велика оптерећења, такође су веома скупа инвестиција. Други проблем у Бугарској је да нема много тренера који да раде са хендикепираним спортистима. Ради се не само о врсним тренерима, него и о добрим психолозима, који могу да успоставе добру комуникацију са спортистима, да имају смисао за њихове потребе и мане.

„Моји тренер је бивши мајстор спорта, десетобојац, али му је на почетку било тешко да се на мене навикне - прича Стела. - Када немаш две ноге, немаш ни осећаја да ти нешто доле фали. Пре сам бацала права, а он ми је стално понављао: „Не мораш тако, него овако!“. А ја сам му објашњавала: „Види, ја немам ни стопала, ни потколенице, тако да не могу да са њима радим.“ Али је време прошло и ми смо се некако наштимали: он ми каже нешто, ја кажем друго, а на крају све испада онако како ваља. За свако такмичење правимо неке промене – или на колицама, или у техници, или на програму, како бисмо постигли боље резултате. Али је ипак тешко. Спортисти је потребан не само тренер, већ цела екипа сарадника – масажер, лекар. Ја седим у колицама, а тренер стално трчи да скупља кугле и дискове. А у иностранству имају помоћнике за све. Али ја понекад мислим да је боље што је нама теже, јер нам је онда и победа слађа.“

Храбра параолимпијка је у Варни основала спортски клуб за људе са инвалидитетом „Атлант“, где за њих ради и бесплатна теретана.

„Човек треба да пронађе свог идола или бар нешто чиме да се бави, како не би стално размишљао о својој мани, како би превазишао депресију. Све зависи од тебе. Треба да имаш снажну вољу или некога ко да те тера да идеш напред. Ја сам снажан човек и многима сам помогла, дајем им вољу и инспирацију. Јер је за нас спорт и својеврсна физиотерапија која спречава атрофију мишића. Свако ко се родио на овај свет потребан му је. Дакле, треба да пронађеш своје место под сунцем. Али то ће се десити само ако тражиш, ако се бавиш оним шта те занима“, каже атлетичарка.

Следећи велики циљ Стеле је титула са Олимпијаде у Рио де Жанеиру 2016. г. Пожелимо јој успеха!

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Борјана Калејн

Борјана Калејн завршила своју такмичарску каријеру у ритмичкој гимнастици

Најбоља бугарска индивидуална такмичарка у ритмичкој гимнастици последњих година Борјана Калејн је званично завршила своју активну спортску каријеру. Своју одлуку она је објавила у порукама на друштвеним мрежама. Калејн је добитница сребрне..

објављено 9.12.24. 17.37

Карлос Насар добитник награде „Спортски Икар“ за 2024. годину

Двадесетогодишњи бугарски спортски таленат Карлос Насар, који је постао олимпијски шампион у дизању тегова, освојио је престижну награду „Спортски Икар“ Фондације „Бугарски спорт“ за 2024. годину. Насар је освојио златну медаљу на Олимпијским играма у..

објављено 6.12.24. 14.25

Истакнути бугарски спортисти одликовани Почасним знаком председника Републике

Председник Бугарске Румен Радев данас је одликовао истакнуте бугарске спортисте Почасним знаком председника Републике. Током церемоније у згради Председништва признања су добили: Нонка Матова, такмичарка у спортском стрељаштву која је седам пута..

објављено 3.12.24. 15.19