У марту су поморске војне снаге Бугарске, Румуније и САД одржале заједничку вежбу у Црном мору, југоисточно од румунског приобалног града Констанца. Од 10. августа до 12. септембра бугарске и америчке војно-поморске снаге одржавају вежбу под насловом „Трачански орао“. Одмах по њеном окончању, у другој половини септембра, вод бугарских специјалних снага ће учествовати у мултинационалној војној вежби „Хитар трозубац“ у западној Украјини. У њој је требало да учествује и Русија, али је сада, у контексту украјинске кризе, она оцењује као провокацију. Истина је да сви ови маневри нису планирани због кризе, већ су били предвиђени још пре њене ескалације. Међутим, истина је и то да су они одржани и одржавају се упркос овој кризи, у веома компликованој ситуацији у региону Црног мора, тако да се не могу разматрати ван контекста повећања присуства НАТО у њему.
Има више од једног аргумента за активно учешће Бугарске. Пре извесног времена је шеф државе и врховни командант оружаних снага Росен Плевнелијев обелоданио да је у последње време било потребно да се ловци МиГ 29 бугарског ратног ваздухопловства веома често користе за пресретање руских транспортних и извиђачких авиона који су надлетали Црно море. Председник је изразио подозрење да Русија намерно провоцира ванредне летове борбене авијације Бугарске како би смањила ионако мали летни ресурс који преостаје њеним ловцима МиГ 29, а који директно зависи од Русије и инсистирао на „повећаном присуству НАТО“ у Бугарској и региону. Тадашња влада Пламена Орешарског није прихватила тезу о „повећаном присуству НАТО“, али је за тренутну прелазну владу иста поново актуелна. Није случајно, на пример, што се у оквиру војне вежбе „Трачански орао“ у ваздушном простору Бугарске увежбавају лоцирање циљева у ваздуху, маневарске ваздушне борбе и одбрамбено-нападне операције.
Са ескалацијом украјинске кризе расту и страховања од ње. Министар одбране Велизар Шаламанов је за БНР изјавио да постоје претње територијалном интегритету европских земаља и да се такве не могу искључити ни за Бугарску. Било је територијалне претње Грузији, сада таква претња постоји и по Украјину, постоји замрзнути сукоб у Молдавији, у Нагорном Карабаху, тако да не можемо искључити директне претње ни по Бугарску, прецизирао је министар Шаламанов и јасно ставио до знања да наша земља страхује не само због развоја ситуације у Украјини, већ и због догађаја у врућим тачкама региона. Зато је и на самиту НАТО у Велсу одржаном прошле недеље, Бугарска радо подржала усвојени Акциони план за приправност Алијансе чији је циљ повећати њену способност за брзо деловање на заштити савезника. Дошло је до тога да је од НАТО затражен и План за заштиту Бугарске и Румуније којим би се дефинисале обавезе војне алијансе у случају напада на њих. Као непосредне мере убудуће министар Шаламанов је навео проширење полигона за НАТО вежбе у Новом Селу, продубљивање сарадње у Црном мору и спровођење заједничких операција на заштити ваздушног суверенитета наше земље. У Велсу је Бугарска предложила да се њен Национални командни центар за надзор акваторијума Црног мора, смештен у Варни, претвори у командни центар НАТО. Такође је предложено да полигон у Новом Селу буде оперативно повезан са њему сличним војним инфраструктурама у Румунији, Пољској и Немачкој.
Сазревају идеје и о изради националног програма, који би гарантовао и неопходна за то финансијска средства из државног буџета, како би се њима могла додати и средства која ће обезбедити НАТО, ЕУ и државе солидарне са Бугарском. Међутим, у току је процес који ће свакако трајати дуже од мандата тренутне прелазне владе, а наставиће га нова влада која ће бити формирана након превремених избора 5. октобра.
Превод: Албена Џерманова, Марина Бекријева
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у којем је објавио одлуку партије да прекине чланство у АЛДЕ-у. Одлука је донета након опсежне анализе..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..