Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Еко-вести

Последњих недеља заједница природњака у Бугарској може да се похвали добрим вестима око већ одавно започетих борби.

Фотографија: архива

Прва је везана за незакониту замену шума у приватној својини без посебне вредности за терене из државног шумског фонда у привлачним пределима дуж Црноморске обале и планинским одмаралиштима. Исто се дешавало и са заменом пољопривредног земљишта. На старту надувања балона некретнина код нас 2003. г. почела је и замена црноморских дина које су укњижене као „шумски фонд“ са пањачама у унутрашњости земље и куповане по цени од по 500-1.200 евра по хектару. Осим што су јединствена природна знаменитост, дине су тада имале изванредно високу цену на тржишту – на првој линији обале приватни терени са сличном локацијом продавани су по цени до 250 евра за квадратни метар. Иста је и шема са „заменама“ планинских терена око популарних смучарских центара. Дошло је чак до затварања и приватизације заштићеног предела „Камчијски пјасци“. Укупна површина замењених шума је око 3.300 хектара. Када су природњаци разоткрили јавности ту штетну праксу, друштво је реаговало оштро. Десет година касније незаконито склопљени послови нису поништени, и поред обустављања свих тих „замена“ у 2009. г. Пошто је 2011. неколико зелених организација упутило протестна писма, почетком овог септембра Европска комисија је затражила од Бугарске да поништи део послова замене шумских површина или да затражи натраг „незаконито државну помоћ“ коју су, захваљујући тој шеми, добили поједине компаније. Ради се само о 132 замене шума у периоду од јануара 2007. до јануара 2009. Ако се то не деси, држава ће плаћати велике новчане казне од неколико милијарди евра, израчунале су еколошке организације. Огромне су и штете по бугарску природу, тврде оне, јер је знатан део замењених терена у саставу мреже „Натура 2000“ и сматра се јединственим стаништем бројних ретких врста. Неке од њих већ су нестале, пошто су на замењеним теренима „поникли“ гломазни хотелски комплекси.

На нашем приморју постоји и једно месташце којим се природњаци поносе. То је камп „Корал“, који је сачувао свој исконски облик. Пре неколико дана министарка животне средине и воде у привременој Влади Светлана Жекова је наредила обустављање било каквих грађевинских радова тамо, јер би то уништило три врсте дина и шест врста биљака.

После кратког периода забринутости и протеста на појединим местима у земљи, позитивно се одвија и ситуација око намера америчке фирме „Парк Плејс Енерџи“ да спроведе истраживања у циљу екстракције нафте и гаса код села Вранино, у југоисточној Добруџи. Познато је да на овом подручју нема конвенционалних залиха тих сировина, тако да су мештани страховали да ће се за њихово вађење користити и нетрадиционалне технологије типа „фракинга“, које су ризичне по природу и људско здравље. Под притиском локалних заједница и зелених организација, Министарство је променило своју одлуку о старту истраживања и изричито забранило коришћење „незаконитих неконвенционалних метода“. Осим тога, Американци треба да предоче податке о укупном ефекту својих појединих потеза, као и о њиховом утицају на подземне водоносне слојеве и заштићене зоне. Велика забринутост Добруџе, где се претпоставља постојање залиха шкриљаца, везана је управо за подземне водоносне слојеве, који су и извор питке воде за становнике равнице. Постоји опасност од њиховог загађивања бројним хемикалијама, који се користе за ослобађање гаса путем дробљења шкриљаца технологијом „фракинг“.

Нешто мање успешна за сада је борба локалне заједнице и еколошких организација против континуираног загађења воде реке Банска Луда Јана од стране комбината бакра „Асарел Медет“. Недавно је река поново била преплављена мртвом рибом. То се обично дешава у пролеће и у јесен, приликом јаких киша, које изазивају преливања депонија за опасни отпад предузећа. Пошто је у више наврата али без резултата невладина Коалиција против рудничког загађења о томе алармирала надлежне бугарске органе инсистирајући на „обустављању геноцида“, она је најзад упутила писмо европском комесару за животну средину Јанезу Поточнику. Коалиција инсистира на именовању „независног одбора стручњака ЕУ, који да утврди кривца за систематска загађења и у којој су мери она нашкодила природи, животу и здрављу становништва“.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Русенски универзитет организује разноврстан културни програм за стране студенте

Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..

објављено 13.12.24. 08.05
Владислава Цариградска

Награда „Личност године“ додељена судији Владислави Цариградској

Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..

објављено 10.12.24. 17.50

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..

објављено 10.12.24. 12.25