Свака годишњица обично је време за свођење рачуна. Повод да о томе говоримо је 95-годишњица рођења великог бугарског писца, драматурга и публицисте Николаја Хајтова, мада, да би данас био међу нама, он се вероватно не би сложио с тим. „Прослава јубилеја више није умесна“, рекао је својевремено писац поводом свог 80. рођендана. Експресивна, контроверзна и незаборавна личност, Хајтов има биографију налик на ону неког америчког писца. Био је инжењер шумарства који је отпуштен због непоштовања радне дисциплине, радио је као физикалац, портир и конобар. Много година касније он је стекао светску славу као књижевник и стао на чело Савеза бугарских писаца. У упечатљивој стваралачкој биографији Николаја Хајтова су зборник „Дивље приче“ који је објављен у 32 земље широм света, комади „Стазе“, „Чамац у шуми“ и „Пси“ који се играју без престанка на позоришној сцени. А култни филмови „Козји рог“, „Мушка времена“, „Крај песме“, „Дрво без корена“, „Судбина“ насталим по пишчевим сценаријима, неизоставни су део бугарске филмске класике.

95-годишњица рођења истакнутог књижевника обележава се овог месеца у Софији бројним иницијативама од којих је једна „Недеља Николаја Хајтова“ на програму БНР. У згради Савеза архитеката биће отворена изложба „Јунаци Николаја Хајтова у карикатурама Бориса Димовског“, а до 26. септембра, у сали „Средец“ Министарства културе може се видети изложба фотографија под називом „Свет Хајтова“. На њој су представљени радови познатог уметничког фотографа Ива Хаџимишева створени у селу Рибново, као и црно-беле фотографије из личне архиве писца. Ево шта је Иво Хаџимишев испричао о својим успоменама о Николају Хајтову:

„Морам рећи да сам веома захвалан Николају Хајтову што ме је пустио у свој свет. У мојој младости, када сам имао 21-22 године био сам у прилици да путујем са њим уздуж и попреко по планини Родопи. Захваљујући Хајтову, људи су ме прихватили онако како су и њега прихватали. А он је био вољен у сваком селу и засеоку. Свуда где смо се били, мештани су долазили да разговарају са писцем и стварно уживали у овим сусретима. Тако је кренуло све. Почео сам да радим на једној изложби посвећеној Николају Хајтову и Родопима, а повод је био објављивање његових „Дивљих прича“ у Енглеској. Бугариста Мајкл Холман направио је изванредан превод ове књиге. То је у ствари било наше прво путовање са Николајем Хајтовим који је позвао Холмана да нам се придружи. Идеја изложбе је била да у Енглеској промовише како Бугарску, тако и прототипове и јунаке зборника „Дивље приче“, његову атмосферу. Било нам је веома тешко. За тадашњи бугарски „Комитет за културне везе са иностранством“ било је уобичајено да се приказују домети социјалистичке Бугарске, док смо ми приказали једне примарне и уједно дивне људе који нису били нимало у духу канона и тадашњих схватања. Сећам се да сам у току три сата прегледавао фотографије за изложбу пре него што их пошаљем у иностранство. Хајтов ми је тада рекао: „Помоћи ћу ти на крају, али се сам мораш научити да се бориш за своје мишљење и место под Сунцем. Ако ти не можеш да браниш оно што си створио, онда то нико не може да уради“. Такве су биле лекције Хајтова. За време наших путовања имао сам прилику да посматрам како је он разговарао и слушао приче старих људи. Хајтов је обилазио Родопе и на тај начин се упознавао са људским судбинама. Био је веома добар слушалац и радио све са изузетном љубављу према људима.“

Изложба „Свет Хајтова“ биће приказана од 27. септембра и у Уметничкој галерији у Асеновграду, где ће се такође одржати недеља разноврсних манифестација посвећених писцу. Од 22. до 29. септембра у Старом граду Пловдива ће гостовати филмска панорама „Хајтов у бугарском филму“.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Иво Хаџимишев и лична архива Николаја Хајтова