До краја септембра у Дому културе „Борис Христов“ у Пловдиву приређена је изложба „Кад новац прича“. „То је необична историјска изложба која упознаје са личностима приказаним на бугарским новчаницама. То су веома популарне фигуре из наше историје и чини се да о њима све знамо, а у исто време се показало да су чак и нама, стручњацима прилично непознате“ – прича куратор изложбе Весела Ножарова.
Из те експозиције можемо научити веома занимљиве чињенице о животу Светог Јована Рилског – небеског покровитеља бугарског народа, неимара националног Препорода Пајсија Хиландарског и Петра Берона, политичара Стефана Стамболова, писца Алека Константинова, песника Пенча Славејкова, сликара Ивана Милева - укупно седморица истакнутих Бугара чији ликови украшавају бугарске новчанице.
„Идеја о овој изложби припада Јурију Влковском, нашем колеги културологу и културном менаџеру. Док је био на једној конференцији у Даблину, био је позван на вечеру са другим учесницима форума. Они су га питали одакле је, замолили га да им исприча нешто више о Бугарској и њему је у једном тренутку дошла идеја да извади новчаник и саговорницима покаже бугарске новчанице. Као основ приче послужили су му ликови одштампани на новцу. Почео је са Стефаном Стамболовим – чувеним домаћим политичарем који је увелико допринео саграђивању темеља модерне државе. Затим је показао лик Пенча Славејкова што је била прилика да исприча о његовом значајном стваралаштву. Идеја је брилијантна зато што ако мало пажљивије погледамо те папириће, које свакодневно носимо у џепу, открићемо занимљиве и неретко сложене сторије. Рецимо на новчаници на којој је одштампан лик књижевника Пенча Славејкова виде се фијакер и песникиња Мара Белчева - то је алудија на њихову срдачну везу. Исписане су такође и речи из њихових љубавних писама. На свакој новчаници су имплицитно изражене карактеристичне особине личности која је на њој приказана као и њен значај у бугарској историји.“
Изложба заправо представља причу у облику слагалице, тачније у облику седам великих исписаних кубова. Између њих има и других, мањих кубова од стакла у којима су изложени експонати из збирке неких историјских музеја у земљи. Ова „едукативна слагалица“ разоткрива слабо познате и необичне чињенице из живота личности које су се нашле на бугарским новчаницама, неке од којих су занимљиве чак и стручњацима. „Дошла је нека колегиница из Етнографског музеја у Пловдиву и рекла нам: нисам знала да је Петар Берон /научник-енциклопедиста/ био задављен, нити то да је био гинеколог. То ме је још једном убедило колико су малобројни људи који покушавају да сасвим изблиза упознају живот историјских личности за које одавно важе клиширане социјалне перцепције“ – каже Весела Ножарова.
„Систем образовања, и не само он, непотпун је и површан. Начин на који су теме обрађене у музејима, не ваља. Он подстиче стереотипе, застареле и неприкладне облике приказивања наше историје. Ослањамо се на конвенционално не трудећи се да пониремо у дубину ствари и пронађемо одговор на питање „Зашто?“ Бугарски музеји, онако како су данас уређени, нису атрактивни младим посетиоцима, а то је нешто што смо у организацији ове изложбе покушали да избегнемо. Ми смо изложили писаћу машину како би деца могла видети како се писало од почетка 20. века све док се није појавио компјутер. И ако желе, могу да седну за писаћу машину и пробају да нешто сами откуцају. Имају могућност такође да исписују слова у песку како је то предвиђао систем вежбања правописа поменутог Петра Берона. Или да седну у клупу из 50-их година. У Дому културе смо поставили мониторе, на којима пројецирамо документарне филмове о тој епохи, фрагменте емисија и биографске податке, информацију о историјским личностима. Помоћу слушалица могуће је чути различите звуке везане за конкретне сторије. Рецимо хучање Нијагариних водопада – када посетиоци слушају путопис Алека Константинова о Америци, том приликом показујемо и разгледницу коју је писац послао Пенчу Славејкову из САД. Може се видети и оригинал такозваног „Рибљег буквара“ Петра Берона из 1862. године. Као и оригинални цртежи Ивана Милева. Потрудили смо се да изложба садржи довољно интерактивних елемената који би побудили интересовање и најмлађих посетилаца.“
По затварању изложбе планирано је да модули буду поклоњени школама које су добиле назив по имену историјске личности са новчаница.
Превела: Ана Андрејева
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..