Према Евростату, бугарске шуме су међу оним свакако малобројним у Европи, које се проширују. Међутим, очевици тврде да су наше шуме подвргнуте бесомучној сечи. Изгледа парадоксално, али су обе тврдње истините. Због расула бугарске пољопривреде последњих четврт века, многи запустели терени у планинским подручјима зарасли су младом шумом, проширујући њену територију. У исто време, међутим, природњаци и пасионирани планинари какав је професор математике Михаил Константинов алармирају да се шума отапа изнутра, тако што се секу првенствено вековна стабла. Нажалост, ова слика остаје скривена за статистику.

Извештај о дивљој сечи који је израдио WWF-Бугарска пропраћује шеме нелегалне производње дрвета на читавом ланцу – од планирања сече, кроз производњу, транспорт и продају. И све је то покривено документима. Према анализи, држава губи годишње негде 100 милиона лева /50 милиона евра/ услед дивље сече:

„Годишњи обим незаконите сече достиже четвртину укупне производње дрвета - негде 7 милиона кубних метара дрвењаче, каже Нели Дончева, руководилацпрограма „Шуме“ у WWF-Бугарска. - У поређењу са извештајем од 2005. констатујемо извесно смањење дивље сече. Али проблеми остају и штете су озбиљне. У овом случају нисмо стигли да дамо финансијски израз губитака услед нарушеног екосистема и неких основних функција шума – да чувају и регулишу водено богатство, да остварују заштиту тла од ерозије и сл.“

Према инжењеру Александру Дунчеву, експерту у WWF-Бугарска, дивља сеча је донекле смањена, али су за узврат усавршене корупцијске шеме унутар система шума. Суштина проблема је политички корупцијски притисак, због бројних нормативних пропуста, тврди он. Таква је, рецимо, чињеница да једна иста институција – Министарство пољопривреде, усредсређује у себи и привредне, и контролне функције у погледу шума, дакле сама себе контролише.

Обесхрабрујући су и подаци о ефикасности наплате изречених новчаних казни прекршиоцима закона.

„Скоро 90 одсто прекршилаца остаје некажњено - коментарише инж. Димитар Бакалов, руководилац дирекције за очување шума у Извршној агенцији за шуме. - Има рецидивиста, који су у току једне године учинили по 20 и више прекршаја али нису платили ниједну казну.“

Највише забрињава чињеница да шума губи највреднија, најстарија стабла, која наравно носе и највећи профит. Контролни органи често пута затварају очи приликом обележавања дрвета за сечу, додаје Александар Дунчев. Продуктивност младих шума је слаба, а за потпуно обнављање једне шуме потребно је цело столеће.

„Смањење зрелих, старих шума један је од највећих проблема - признаје заменик министра пољопривреде у привременој влади доц. Георги Костов. - Све више доминирају младе и средње старе шуме.“

Екипа инж. Костова у сарадњи са еколошким и другим грађанским организацијама разрађује серију мера за сузбијање незаконите сече. На сајту агенције објављују се све издате дозволе за сечу. Од 15. септембра о.г. председници општина морају да их стављају на видно место како би јавност била у току где је сеча легална и где није. Предвиђа се да се од 2015. уведе тзв. електронска карта за производњу дрвета, која неће моћи лако да се фалсификује, као и посебне плочице за обележавање стабала за сечу уместо досадашњег обележавања бојом. Предлаже се такође да се за прекршиоце који нису у стању да плате изречене новчане казне уведе мера друштвено користан рад.

Све су то добре намере. Међутим, неће ли можда и оне остати само мртво слово на папиру? Чак и заменик министра Костов није баш велики оптимиста. Јер је политичка класа увек гледала на шуму као на извор лаког и брзог богаћења. Пре неколико месеци исцурела је информација о тзв. шеми 19/45, код које су шефови 6 највећих шумских предузећа сваког месеца, или тачније 19. дана месеца плаћали у готовини по 45 хиљада лева ресорском заменику министра. Такав новац могао би да дође само од незаконите сече. Информација није нити потврђена, нити демантована на категоричан начин. Управо зато инж. Костов позива јавност да буде на опрезу.

„Међу службеницима у шумарству влада страх - каже инж. Костов. - У малим забаченим местима у којима је шума једини извор зараде многи страхују да не изгубе свој посао. Приморани су да ћуте и затварају очи, чак и да се не слажу са оним што се дешава. Зато позивам грађанско друштво да реагује, да његови представници чешће буду на терену и алармирају сваки пут када примете да се у шуми врши нешто незаконито.“

Превела: Катарина Манолова