На Светском првенству у одбојци за мушкарце у Пољској домаћини су заслужено извојевали титулу првака. У тронедељни одбојкашки маратон укључила се и бугарска репрезентација, али, нажалост, вести нису биле добре. Њен пласман на 14. месту био је повод за размишљања о будућности професионалног спорта код нас.
У ствари, разочарајући наступ Бугарске на Светском првенству у Пољској је нешто сасвим очекивано. И нико не би говорио о њему као о трагедији, али сви знамо да Бугарска има дугогодишње одличне традиције у том атрактивном спорту. Мушкој конкуренцији је фалило сасвим мало за бронзане медаље на Олимпијским играма у Лондону 2012. г. Годинама наша репрезентација је била међу фаворитима у комерцијалној Светској лиги. Њени су успеси инспирисали много тинејџера да тренирају и претворили одбојку у један од најгледанијих и вољених спортова. Али су добри резултати везани једино за мушку репрезентацију, а домаће првенство није успело да искористи ову инерцију и и даље се може окарактерисати као слабо и досадно. А свако ко је бар мало упућен у законе професионалног спорта зна да је трајни успех резултат дугорочне стратегије и одрживог рада са децом. Криза која је погодила мушку одбојку, добро је позната и у осталим спортовима. Банални узрок је хронични мањак пара. Међутим, то није све.
Када смо у кризи, сасвим је природно да гледамо назад и да упоређујемо данашњицу са успесима из доба "развијеног социјализма". Тада, пре 25 година, спорт је био државна политика. Државни новац "напајао" је федерације, јер је државно и партијско руководство волело да се хвали спортским успесима. Сада, 25 година касније, у Бугарској немамо дугорочну политику не само за развој професионалног спорта, него и за стимулисање масовног спорта, нарочито међу децом. Спортски активисти годинама инсистирају на пореским олакшицама за спонзоре, али их нико не чује. Ево и логичног резултата – на Олимпијади у Сеулу 1988. г. Бугарска је освојила десет титула и заузела четврто место у коначном пласману. На последњим Играма у Лондону 2012. г. наши спортисти су се изборили само за једну сребрну и једну бронзану медаљу.
Стручњаци тврде да узрок катастрофе није недостатак младих талената, већ талентованих тренера и континуираног рада федерација са младим надама. Добри бугарски тренери већ одавно су у иностранству и припремају младе таленте у спортовима, у којима Бугарска има стародавне традиције. То се односи не само на одбојку, него и на ритмичку гимнастику, дизање тегова, па чак и на фудбал. Нико не жели да мала Бугарска буде водећа нација у професионалном спорту. Али је штета и тужно када губиш извојеване позиције због неспособности и недалековидости. Каос у којем живимо очигледно се усталио и у нашем спорту.
Превод: Александра Ливен
Карлос Насар је проглашен за најбољег дизача тегова на свету за 2024. годину. У њој је Бугарин оборио олимпијски и светски рекорд, постао је европски, светски и олимпијски шампион. „Добио сам још једну дуго ишчекивану награду. Раније нисам..
Прослављена атлетичарка Стефка Костадинова изабрана је од стране Бугарског олимпијског комитета (БОК) да представља Бугарску на изложби фотографија под називом „Жене и спорт у ЕУ“, која је отворена у Европском парламенту у Бриселу. Изложба..
Карлос Насар, бугарски репрезентативац у дизању тегова, освојио је престижно признање на Светском првенству у Бахреину. У конкуренцији 232 такмичара у главном граду Манами, Насар је проглашен за најбољег дизача тегова на свету. Његов светски..