На списку проблема који изазивају забринутост привредних и државних функционера као и економских аналитичара стално се помера навише питање хроничне дефлације у Бугарској. На језик потрошача та би се појава превела као пад цена. И заиста индекс цена на мало у септембру који је објавио Национални статистички завод опао је за 1.4% од почетка године. Ово није неко изненађење, него тренд који је први пут забележен средином 2013.Са тачке гледишта потрошача овај економски феномен можда и изгледа позитиван, шта више он их вероватно радује – кога не би привукла могућност да пазари јефтиније!? Али гледано из угла националне економије, пословних људи и финансијског стања државе, дефлација утиче негативно на домаћу привреду и мало ко између експерата види у њој нешто позитивно.
Узроци дефлације у Бугарској су спољне и унутрашње природе. Међу унутрашњим можемо навести регулисане цене енергената и вештачко задржавање, па чак и снижење њихових цена задњих месеци.На дефлацију свакако утиче и смањена потрошња. Додуше она је у последње време забележила благи раст али је он недовољан да би оживио индустрију и довео до раста трговинског промета и профита.Томе ваља додати и ниже цене горива и хране на светском тржишту.
Негативна инфлација обара продајне цене што умањује финансијске приходе пословних субјеката.То логично води стагнацији или смањењу трошкова за рад, инвестиције и иновације. У крајњој линији ниже цене производа рефлектују на плате радника које такође падају.То са своје стране води смањењу потрошње, односно новом снижењу цена. Тако се пада у дефлаторну спиралу, а тога се посебно боји Европска централна банка.
Дефлација има негативне ефекте не само на цену рада, потрошне робе и смањење запослености, она негативно утиче на државне приходе. Ниже цене значе да ће држава наплатити мање приходе од пореза на додату вредност /ПДВ/, а управо се из тог пореза слива највише новца у државну касу.
Зрачак оптимизма може се назрети у најновијим мерама прелазне владе и потезима који се од будуће владе очекују у привредном сектору, а који би показали већу склоност да се води рачуна о реалном стању на тржишту и у мањој мери да се игноришу економски закони.
Превела: Ана Андрејева
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..