Преко 50 година трају археолошка ископавања и проучавања крај античког града Мисиониса, надомак данашњег Трговишта на северу Бугарске. Започео их је познати археолог Димитар Овчаров, а сада их наставља његов син, такође историчар и археолог, проф. Николај Овчаров.
Летос су археолози пронашли драгоцене предмете на том локалитету који су увелико допринели упознавању живота древних становника Мисиониса. Према професору Овчарову назив града требало би да означава Мизију (Мезију). Највероватније то је у 5-6. веку била престоница истоимене источне римске провинције. Пронађени предмети доказују да су мештани били имућни људи. Последњих месеци међу најинтересантнијим проналасцима су бронзане дршке посуђа у облику птица и дивљих животиња. Пантера на једној од њих веома је слична каменим рељефима лавова пронађеним у једној од престоница Првог бугарског царства /681-1018./ с краја 9. века - Великом Преславу.
То да су становници Мисиониса били имућни људи, доказују пронађени остаци робне берзе као и ковани новац. Изазивају дивљење јувелирски рађени предмети од животињске кости, сребрни прстен, позлаћена минђуша, друге минђуше од планинског кристала и сл. Археолози су пронашли и позамашне количине равног ливеног стакла од којег су рађене витраже у домовима богатих трговаца и занатлија. Пажњу научника привукли су остаци негде осамдесетак стаклених чаша, пронађени у руинама једне грађевине. Унаоколо су пронађени и остаци другог посуђа за сервирање вина и хране. Све су то несумњиви докази да се још у античко доба управо на том локалитету налазио древни хан, сличан данашњим јавним локалима или ресторанима. „То је реткост у археологији, да наиђеш на хан из 5-6. века на нашим просторима“, каже проф. Овчаров и одушевљено говори о бројним изненађењима која приређује свака археолошка сезона:
„Сада сводимо биланс летње сезоне и излажемо оно што смо пронашли у јулу, августу и септембру. Судећи по концентрацији посуђа и чаша, ради се о читавом хану. Сличан хан – веома добро очуван може се видети у историјском Помпеју у Италији. Дакле, оно што смо ми пронашли у Мисионису је управо таква крчма, или римска „таберна“, односно таверна, где је можда било и места за спавање, јер је по свему судећи грађевина била двоспратна. Кроз овај град пролазио је један од основних римских путева, који је пресецао Мисионис у правцу исток-запад, а хан је био са улазом који гледа на пут. Нормално је да у таквом великом месту постоји јавни локал поред пута. Међутим, нису важни пронађени предмети, већ архитектура грађевине. Изненађен сам како су Римљани, управо у периоду који ми научници везујемо за пропадање римског царства због честих најезда варвара, успели да подигну на врху планине богат и просперитетни град. Како су градили улице, тргове, грађевине. То је права уметност која и дан данас изазива дивљење.“
Становници древног Мисиониса били су приморани да напусте свој град у 14. веку. Без обзира на снажан отпор који су пружили османским најездама, град је опљачкан и спаљен. Људи су се пребацили у равничарски део, а ново насеље добило је турски назив Ески Џумаја, што би у преводу значило „стара, древна пијаца петком“. Етимологија турског назива сачувана је и у данашњем имену града - Трговиште.
Превела: Катарина Манолова
Фотографије: БТА
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..