Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Митровдан - Свети Димитрије зиму носи

Фотографија: архива

Митровдан један је од најзначајнијих црквених и народних празника. У Бугарској се слави 26. октобра. Православни благдан је посвећен Светом Димитрију Солунском. А у народној свести светац „затвара“ привредни циклус који је почео на Ђурђевдан.

Свети Димитрије је рођен у Солуну. После смрти свог оца постао је градоначелник и пошто је био хришћанин, учио је Солуњане да се не клањају идолима, већ да отворе своја срца за Христа. Римски цар Максимијан, који је био велики прогонитељ хришћана, га је за то бацио у тамницу. Али је Димитрије проповедао и иза решетака, због чега је цар наредио да га прободу копљима. Онда су његови следбеници тајно сахранили тело свог учитеља, а након неког времена на том се месту од тешке болести излечио један велможа. У знак захвалности он је тамо подигао цркву, а приликом ископавања темеља пронађене су и мошти светитеља. У фолклору пак је дан светог Димитрија Мироточивог почетак зиме. Позната је и изрека Свети Димитрије зиму носи, а Свети Ђорђе – лето.


Доцент доктор Петко Христов са Етнографског института са музејем при Бугарској академији наука прича:

„У традиционалном народном календару Бугара Митровдан и Ђурђевдан омеђују календарско раздобље и деле годину на две сезоне – летњу и зимску, активну и неактивну. На Балкану и Карпатима то су најважнији празници годишњег циклуса, јер су везани за аграрну културу која је вековима развијана у југоисточној Европи. Обичаји се заснивају на древним, предхришћанским култовима, јер су везани за начин живота у овом делу Европе и то посебно у планинским пределима. За Бугаре и њихов целогодишњи рад Митровдан је празник од посебног значаја. На Ђурђевдан, у пролеће, они воде стада високо у планину, а на Митровдан их враћају у село на зимовање. Два су празника повезана животним и календарским циклусом. Популарна су не само међу хришћанима, него их славе и поштују и муслимани. Народ гледа на Светог Ђорђа и Светог Димитрија као на браће близанце. Тако су они представљени и на многим иконама, које данас зовемо „традиционалном наивном уметношћу“. На њима један поред другог стоје Свети Ђорђе на белом и Свети Димитрије на црвеном коњу.

Већи део великих хришћанских празника у јесењем циклусу везан је за жртвене обреде. Летина је убрана и захвални сељак одаје пошту природи и свецима у јесењем календарском периоду. Организују се сабори, припрема се жртвено јело и људи се веселе. Веровало се да ће се тако сачувати и у следећој сезони поновити овогодишња плодност. Тако да припрема за славу почиње већ после Петковдана (који у Бугарској обележавамо 14. октобра). Свечана трпеза окупља цело село, целу заједницу, у том броју и оне који су се вратили из гурбетлука. Опет тада почињу и славе, већи део њих посвећене Светом Димитрију као домаћем заштитнику.“

На сеоским саборима од Петковдана и Митровдана надаље у коло су се пред погледима момака и њихових родитеља хватале девојке, стасале за удају. Тако су патријархалне породице бирале будуће снахе. У традиционалној култури и посебно у подручјима са развијеним сточарством дан после Митровдана зову „Распус“. Обичај је да се тада отпуштају слуге и шегрти којима је истекао уговор. Овај дан се још празнује и као овчарски дан, јер су се тада исплаћивали чувари стоке. Том приликом су се изводили пригодни ритуали, приређивала заједничка гозба и припремало жртвено јело.

Доц. Христов прича и о трансформацији традиционалних народских веровања у раној модерној епохи:

„Познато је да је одмах после Ослобођења Бугарске од османске владавине 1878 г. у Софији прорадила такозвана „берза дунђера“. Тамо су се током целе године унајмљивали шегрти и мајстори грађевинци. Практично то су људи који су саградили Софију у облику у којем је знамо данас. Ово место је било толико популарно да је после Првог светског рата, двапут годишње – после Ђурђевдана и Митровдана у току недељу-две дана приређивана „Тржница служавки“. У оним годинама је била раширена пракса да у Софију долазе девојке са села и добију посао служавке у кући неке имућније породице у којој су радиле док не дође време да се удају. По повратку у родно место оне су доносиле градске обичаје спремања хране, зачине и „модерне“ рецепте, а још су и располагале ново стеченим вештинама у поспремању и уређењу куће и одгоју деце. Одлазак младих мушкараца, и посебно оних из сиромашнијих брдско-планинских села, у печалбу био је начин да зараде новац који ће им требати за заснивање породице и кућење куће. Дани око Митровдана били су време када се окупљала цела породица. Ма где били печалбари, они би се вратили кући да би учествовали у серији раних јесењих празника. У многим приповеткама из раних година минулог столећа прича се о нестрпљењу са којим је очекиван повратак печалбара, о ритуалима дочека и испраћаја. У селима из којих су мушкарци масовно одлазили у печалбу, постојало је место ритуалног испраћаја (овај ритуал је извођен на Ђурђевдан) које је истовремено било и место дочека на Митровдан. Та места растанка и састанка обично имају емотиван назив – Камен туговања, Крушка оплакивања. Чешки историчар Константин Јиречек пише о такозваној Курбет планини (на бугарском печалба је гурбет, курбет), која је бугарску област Шоплук, место из којег су у печалбу одлазили многи мушкарци, одвајала од Шумадије где су Бугари радили махом као грађевинци. Када су синове и мужеве испраћали у печалбу жене су радиле ритуале за успех и магичну помоћ за заштиту од несреће, јер се на печалбу гледало као на дуг пут, пун опасности, али и такав који у себи носи животворну енергију. Зато када би се мушкарци враћали на Митровдан, њихов дочек је био праћен великим породичним весељем и ритуалним жртвама захвалности.“

Превод: Александра Ливен, Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дефиле учесника Међународног фолклорног фестивала у Великом Трнову

Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит својих традиција. Учесници 26. Међународног фестивала фолклора, који почиње данас, продефиловаће..

објављено 20.7.24. 08.15
Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05