Да ли знамо шта нам спрема Споразум о трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (TTIP)? Кратак одговор на ово питање је "не", пошто се преговори, који су почели пре више од годину дана, држе далеко од очију новинара и јавности, али зато протичу уз широко учешће представника великих корпорација са обе стране океана. Да ли знамо шта нам се спрема? Кратак одговор на ово питање је "да", пошто су већ потписани слични уговори између САД и Аустралије, Канаде и других тржишта широм света.

У ствари, овај сценарио је био неуспешно постављен још у периоду од 1995. до 1997. године између 29 земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕСР). "Текст предлога објављен у последњем тренутку у најпрестижнијем месечнику за међународну политику и глобалну економију "Монд дипломатик", изазвао је талас протеста без преседана и приморао ауторе да га ставе у фиоку. Петнаест година касније, он је поново на дневном реду, само што се сада појавио у прерађеном и препакованом облику", написао је у истом престижном издању пре годину дана Лори Волак у чланку насловљеном "Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство - тајфун који прети Европи." Скривена опасност, по речима аналитичара, јесте у томе што ће споразум који се тренутно припрема обећати повластице мултинационалним компанијама, као и законску подршку којом да "вежу руке" и одузму део суверенитета националним владама у области заштите права грађана. За Бугаре Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство не значи ништа, пошто се код нас о том споразуму не говори. Мале заједнице као што су оне еколога и синдиката покушавају да дигну буку заједно са партнерима са обе стране океана. 11. октобра о. г. активисти и грађани из Софије, Варне и Шумена учествовали су у међународној протестној акцији против склапања Споразума о слободној трговини између ЕУ и САД, као и против коришћења технологије фракинга, која је организована у преко 400 градова широм света. Међу иницијаторима код нас био је Ивајло Попов из еколошког удружења "За Земљу", које је део мреже "Пријатељи Земље." Незадовољство грађана усмерено је првенствено на мањак транспарентности у преговорима, објашњава он. Европска комисија није дозволила да се званично евидентирају петиције које су покренули европски грађани против склапања тог контроверзног споразума, што европско законодавство допушта. Ако буде прикупљено милион потписа и испуњени неки додатни услови, мишљење грађана које је изражено на овај начин свакако мора да се узме у обзир приликом израде одговарајућег законодавства Заједнице. Тренутно се наставља акција прикупљања потписа, па макар то било у оваквом неформалном облику, у нади да ће уколико добију довољну подршку Европска комисија бити приморана да прихвати ову петицију. До 11. октобра број прикупљених потписа је премашио 600.000. Између САД и ЕУ готово да нема царинских препрека, објашњава Ивајло Попов. Сада су на дневном реду тзв. нетарифна ограничења која се односе на стандарде производње и квалитета производа, који су, са своје стране, у непосредној вези са очувањем животне средине и здравља, независношћу виртуелног простора и сл.

"Доћи ће до примене нижих стандарда у једној или другој области – оних који постоје у САД или ЕУ - подвукао је Попов. - Биће пожртвована безбедност и сигурност, наша грађанска права за рачун повећања трговине и у крајњој линији у циљу већег профита великих компанија."

Ту се одмах сећамо да су америчке компаније заинтересоване да у Европу увезу своје ГМО производе или да примењују своје методе вађења гаса из шкриљаца, а ту је и укидање тзв. начела обазривости у ЕУ према новим технологијама, посебно онима које су везане за храну, лекове, здравље људи. Предвиђа се да спорна питања између компанија и одговарајуће државе која не поштује Споразум решава специјални трговински суд који ће изрицати тешке казне које, пак, плаћају порески обвезници. Право на жалбу имају само компаније, али не и државе. Механизам је измишљен 50-тих година због опасности од експропријације у земљама Трећег света које немају поуздани правни систем. Међутим, случај САД и ЕУ уопште није такав због чега сличан приступ изазива недоумицу. Велик је број случајева када су поједине корпорације у другим деловима света осудиле неку државу.

"Филип Морис" тужи Аустралију, а пре тога је тужио и друге државе, због тога што су донеле одлуку да спроводе политику смањења пушења и да обавежу произвођаче да цигарете продају без атрактивних паковања – каже Ивајло Попов. - Канада је такође била приморана да одустане од таквог законског решења. Тј. говоримо о гажењу суверених права једне државе да усваја законске прописе који би гарантовали здравље људи, очување животне средине, социјална права итд. Нећемо сад говорити о тужбама у којима тужитељи траже да им се исплати велики износ који би за земљу попут Бугарске био заиста превелик."

Има и других мало очекиваних примера какав је случај који цитира часопис "Монд дипломатик" – поднета је тужба против Египта због повећања минималне зараде. Сагласно логици споразума ове врсте, као резултат дотичне промене инвеститори, који су своја улагања планирали под другим околностима, ће претрпети губитке! При томе се може досудити не само накнада штете, већ и накнада измакле користи...

Дискусија о овој теми у Бугарској, која је још у зачетку, спроводи се у контексту супротстављања између САД и Русије. Противници Споразума о трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству су на брзину проглашавани антиамериканистима, па чак и про-Путинистима. Један непродуктиван приступ, с обзиром да се у случају не супротстављају САД и ЕУ, а још мање САД и Русија, већ мултинационалне компаније и грађани с обе стране океана, каже Ивајло Попов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова, Албена Џерманова