Ових дана Европа обележава 25. годишњицу од пада Берлинског зида, кључни моменат рушења комунистичког режима који је означио почетак повратка пола континента на пут демократије. Шта је Бугарска постигла за то време?

На ово питање је одговорио амбасадор Француске у Софији, Његова екселенција Ксавије Лапер де Кабан. Ово му је други мандат амбасадора код нас, након што је почетком 90-их година минулог века боравио у Софији.

"Бугарска је прешла дуги пут - каже амбасадор. – Пре 25 година мало ко је могао да замисли да ће ова земља постати члан ЕУ, НАТО пакта, а у току су интензивне припреме за председавање Саветом ЕУ 2018. године. Не кажем да је овде све у реду, али је Бугарска заиста знатно напредовала."

Али упркос томе, резултати недавно спроведених истраживања указују на то да Бугари далеко нису задовољни постигнутим резултатима и већина њих се с носталгијом присећа прошлих времена.

"Мислим да главни разлог носталгије лежи у недовољном познавању комунистичке прошлости. Током мог првог мандата, пре 20 година, говорило се о томе како, да бисмо могли отворити страницу данашњице, морамо затворити страницу прошлости. Али пре тога требало је да је прочитамо, нешто што присталице комунистичког режима нису дозволиле. Из тог разлога, млади људи данас не знају ништа о комунизму, о његовим пороцима и злочинима. Људи су незадовољни постигнутим резултатима и због тога што је прелазак на тржишну економију протекао хаотично. А чак и да је био неки поредак, у њему су правила диктирали одређени кругови који су сматрани блиским обавештајним службама. Судски систем није почео да функционише нормално, полиција – такође. У међувремену је корупција узела маха. Криминалне групације су прве искористиле општи хаос који је настао и обогатиле су се на незаконит начин. Групација "Мултигруп" на челу са Илијом Павловим стекла је велику моћ. То су главни разлози да људи сасвим оправдано осећају велико разочарање."

Пре четврт века, један историјски доручак тадашњег француског председника Франсоа Митерана и 12 бугарских дисидената почетком 1989. године послужио је као подстицај отпору комунистичком режиму.

Да ли је грађанско друштво у Бугарској постало јаче?

"Некада је тоталитарни режим радио све како не би дозволио људима да се самоорганизују, пошто је то могло значити крај режима. Мислим да ствари данас изгледају много другачије. Прошлогодишњи протести који нису дозволили да Дељан Пејевски постане шеф Државне агенције за националну безбедност показују да бугарско друштво више не ћути. Ова реакција можда и није била добро организована, али је реакција грађана који су напокон схватили да само слога ствара снагу и да се на тај начин могу супротставити власти."

Превела: Ајтјан Делихјусеинова