Обично глумци пате од звездоманије и сујете. Али то не важи за Ивајла Захаријева. Он је популарност стекао пре неколико година улогом доброг пандура у хит кримићу „Под прикрићем“. За младог мушкарца најважнији су породица, пријатељи, вера у Бога, па тек онда долази на ред глумачка професија. Признаје, да је ипак срећник, јер на свој посао гледа као на хоби који му доноси добру зараду. За њега породица је место на ком се осећа најпријатније, са породицом се осећа свој, она jе место где нестају сви штитови и зидови. Има пуну подршку своје супруге Мирјане. Недавно су добили нову принову и сада је Ивајло отац двојице дечака: Филипа и Дамјана.

Ево чему би хтео да научи своју децу:

„Као прво, хтео бих да им помогнем да открију своје таленте, да их научим да слободно размишљају. Да себи постављају једно од најважнијих питања: Зашто? Бићу срећан ако успем да им пренесем своју веру, али на првом месту биће слобода – слобода избора.“

Ивајло је од људи који заузимају активну грађанску позицију. Постао је једно од заштитних лица протеста против владе Пламена Орешарског. „У слободном друштву сви имају право на слободу изражавања. Ако неко жели да нам одузме слободу, морамо се супротставити“, каже он.

О околностима под којима се родила његова вера, Ивајло прича:

„Није у питању неки кризни тренутак. Био сам у окружењу пријатеља, имао сам успешну позоришну каријеру. Вера се родила када сам себи почео постављати питања. Захваљујући једном мом другу почео сам да одговоре тражим у Библији. Најзанимљивије је то што кад тамо пронађем неки одговор, осетим да ми је срце испуњено. И тако данас за себе кажем да сам посвећен хришћанин. То осећам у души.“

Везано за све распрострањенији став данас да је вера за слабе људе, Ивајло каже:

„Слаби људи подлежу својим слабостима. Док је хришћанство сасвим супротно – оно нас учи да свако мора да носи свој крст, да се бори кроз живот. Наравно, то није лак задатак, али кроз борбу свако ојача. Да бисмо волели ближњег, морамо волети саме себе. Онај ко нема самопоштовање, ко не воли себе, не може ни друге волети! Господ је рекао: „Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата свог.“

Ивајло се активно укључује у различите иницијативе. Једна од њих је мотивисати младе људе да читају. Учествује и у иницијативама које су везане за пружање помоћи наркоманима у лечењу зависности и прилагођавању животу без дроге. Заједно са својим пријатељима покренуо је пројекат „Излаз“ чији је циљ подршка људима који су одлучили да победе дрогу и започну нови живот. „Радим то, јер верујем да ће допринети позитивној промени у друштву“, каже Ивајло. Чак је и његов рад као глумца друштвено ангажован: 

„Имамо представу под називом „Спаситељ“ коју играмо пред ученицима средњих школа. То је прича једне девојке која узима хероин. Јунак кога тумачим покушава да јој помогне, али на крају крајева, због дилера дроге, она умире. Заиста је то тужна прича, али ја се надам да ће кроз њу публика схватити да дрога није шала. Обично пре представе организујемо дискусију са ученицима у трајању од пола сата-сат времена. Причамо на ту тему.“

Ивајло има 30 година, а већ је учествовао у неколико филмских продукција и глуми у позоришту. Ради као самостални глумац, по узору на свог професора на Националној академији позоришне и филмске уметности Атанаса Атанасова. О свом професионалном опредељењу каже:

„Још када сам био мали са једном мојом рођаком смо пред баком и деком глумили различите сцене из бајки, а често пута смо их имитирали. Глума је најбољи начин на који се изражавам и исказујем свој поглед на свет. Од 8. разреда похађао сам школу у којој је постојало одељење са смером „глума“. Академија позоришне и филмске уметности је за мене била природни корак напред, а по дипломирању уследила су моја учешћа у разним пројектима.

Ивајла упоређују са холивудском звездом Кијануом Ривсом. Глумац каже да му то ласка. Каже још да је популарност сасвим нормална ствар за његову професију, али додаје:

„Ако глумац није популаран код публике, то значи да постоји неки проблем. Вера ми пуно помаже да ми слава не помути разум. Пријатељи ми такође помажу да останем чврсто на земљи и не кажем себи: „Био сам на телевизији. Сви ме знају – ја сам краљ!“. Популарност ми прија, али не летим у небо. Идем даље, размишљам о новим стваралачким пројектима и не користим популарност за стицање личне користи.“

Превод: Албена Џерманова