Дванаест архитектонских објеката у земљи такмичи се за титулу првака на конкурсу „Зграде симболи Бугарске“. Идеја је популарисати наше културно-историјско наследство презентацијом неких од најлепших реновираних зграда из прошлости. У такмичењу учествују споменици културе из важних туристичких центара какви су Габрово, Велико Трново, село Белчин, Пловдив, Софија и др. Објекти су представљени на сајту www.emblematichnitesgradi.com, где свако може да гласа за свог фаворита.

„Свака зграда има занимљиву сторију. Због тога настојимо да причамо не само о лепоти, него и о њеној историјској вредности“, каже Севдалина Василева – један од менаџера Алфабанке Бугарска која је и координатор пројекта.

„Такмичари“ су архитектонска ремек дела:

Прва бугарска световна школа у Габрову која је отворена 1835. на идеју родољубивих добротвора Васила Априлова, Николе Палаузова, Васила Рашејева и других. Школа је нешто касније постала и прва гимназија у поробљеној Бугарској, а 1840. при њој је отворила врата и прва школска библиотека код нас. Од 1889. г. гимназија носи име свог утемељивача и данас је позната као „Априловска гимназија“.

Бојанска црква Светих Николе и Пантелејмона, која се налази на Унесковој листи светске културне баштине. Она је међу мало код нас у потпуности сачуваних споменика из доба средњег века. Сматра се да су њене фреске својеврстан претеча европске ренесансе, јер су на њима представљени не само свеци, него и реалне личности, много од њих у профилу, а присутна су и два аутограма аутора сликара.

Позориште и опера у Варни. Прва позоришна трупа тамо формирана је 1921. г., а после донаторске акције без преседана у домаћој историји када су за нешто мање од месец дана становници Варне сакупили милион лева, општинска управа је донела одлуку о изградњи позоришта. Тако да је 1932. публика ушла у једну од најлепших позоришних зграда у земљи, која је 1947. постала дом и Варненске опере.

Мала базилика у Пловдиву је подигнута у другој половини 5. века у част Базилиска – главног војног команданта провинције Тракија, који је 471. г. спасио град од побуне Гота. После његове смрти базилика је спаљена до темеља, али су је људи обновили и допунили је крстионицом са улазом за пагане и улазом за хришћане и писцином у облику крста.

Музеј испод базилике Свете Софије у главном граду представља трагове пет грађевина. У првој половини 4. века овде је подигнута прва хришћанска црква на подручју античке Сердике, која се у току наредних 250-ак година проширила. Затим је уграђена у трећу, тробродну базилика. Уследило је и четврто проширење храма, а крајем 6. века базилика Свете Софије је задобила свој савремени облик.

Изградња Народног позоришта у Софији је почела 1904. г. према пројекту чувених бечких архитеката Хермана Хелмера и Фердинанда Фелнера. 1923. г. за време јубиларне поставке „Апотеоза домаће драмске уметности“ избио је пожар који ју је до темеља уништио, али је она ускоро реконструисана и поново свечано отворена 1929. г. Отада до данас она је главни дом Мелпомене у Бугарској.

Национални музеј бугарске ликовне уметности или Царски дворац јe подигнут на месту бившег турског конака. Први владар Трећег бугарског царства кнез Александар Батемберг је наредио преуредити га у дворац, чега се латио архитекта Виктор Румпелмајер. Он је од старе конструкције сачувао само темеље и део главне фасаде и користећи разноразне архитектонске елементе у духу модерне тада мешавине неостилова створио своје ремек дело. Уследило је и друго преуређење за владавину кнеза Фердинанда, под руководством архитекта Фридриха Гринангера и скулптора Андреаса Грајса, који су додали североисточно крило Дворца, који данас чува запажене обрасце домаће ликовне и народне уметности.

Зграда у којој се данас налази Национална опера и балет је пројектовао инжењер Лазар Парашкеванов 1921. г. на наређење лидера Бугарског земљорадничког народног савеза Александра Стамболијског, који је тада био и председник владе. Првобитна идеја је била изградити импозантну зграду за потребе земљорадничке партије. Рад је почео, али је после жестоког убиства Стамболијског 1923. прекинут. Пројекат је обновљен тек 1947. г., али је две године касније издато владино наређење градити не партијску канцеларију, већ оперу, која је отворила врата 1957. и до данас дочекује бројне љубитеље оперске и балетске уметности.

Славејковљева школа у Трјавни је настала у периоду 1836-1839. г. и једна је од првих световних школа у земљи. Своје име је добила пошто је више година у њој радио истакнути родољуб и интелектуалац песник Петко Славејков. Данас у згради су смештени Градски музеј, Музеј тревненске школе дубореза и фрескосликарства, приказане су поставке посвећене образовању, филателији, старинским часовницима и мерном алату.

Позоришни комплекс „Доходно здање“ има занимљиву судбину. Његово име је настало из идеје школског старешинства да подигне зграду са продавницама, позориштем, библиотеком и коцкарницом које да издаје за остваривање доходака. Здање је архитектонски драгуљ бечког градитеља Петера Паула Бранка и грађено је од 1898. до 1902. Фасада је у стилу неокласицизма, украшена пластичним орнаментима и детаљима карактеристичним за крај 19. века. А најзначајнији елемент су фигуре на крову које симболизују уметност, науку, пољопривреду, занате, трговину, одбрану и слободни полет духа, изнад којих се уздиже Меркур. У згради данас се налази Драмско позориште Русеа.

Хан „Хаџи Николи“ у Великом Трнову је изградио у периоду 1858–1862. генијални самоуки грађевинар Кољо Фичето на наруџбину богатог трговца хаџи Николе хаџи Димова. Он је и једини који је опстао до данас од отприлике 70 трновских ханова у 1877. г. Монументална грађевина данас је архитектонски споменик културе.

Цари Мали Град у селу Белчин је старинско насеље у планини Верила. Тамо су до 19. века били делимично сачувани бели камени зидови и куле тврђаве, које су подсећали мештане на Цариград. Када су 2007. почела теренска археолошка ископавања пронађени су остаци римске тврђаве која је у каснијој етапи постала утврђено насеље. Овде су се укрштавали древни римски путеви између савремених Ћустендила, Сапареве Бање, Самокова, Пловдива и Софије.

Гласање за избор „Зграде симбола Бугарске“ ће потрајати до 10. децембра, када ће на свечаној церемонији бити објављен победник.

„Сајт иницијативе је веома иновативан - каже гђа Василева. - На њему су све зграде представљене у 3D облику и на платформи од 360 степени. Објављене су и занимљиве чињенице везане за њихову историју. Битка је заиста жестока. Већ имамо преко 23.000 гласова, а на чеоним позицијама су Национална Априловска гимназија у Габрову и Доходно здање у Русеу. Идеја нам је била да се преко Интернета максимално приближимо младом аудиторијуму.“

Сајт има и мобилну верзију која је приступачна преко апликације Augmented Reality, која буквално оживљава и најмање детаље. Иницијатори конкурса се надају да промовишу те културне споменике и као атрактивне туристичке дестинације. Амбиција им је се конкурс одржава сваке године.

Превела и уредила: Александра Ливен