Без обзира на то каква је била година и шта нам се у њој десило, чим дође децембар сви помислимо на празнике, поклоне и славља... и почињу узбудљиве припреме. За Бугаре децембар је и почетак низа имендана, тада славимо Бадње вече и Божић.

Од хаоса ка реду, од мрака ка светлости, од краја ка новом почетку… Такав је смисао и ритуала везаних за један од древних паганских празника који су у ово доба године славили на нашим просторима. У данима око зимске краткодневице у древности су славили рођење новог Сунца. У народу се веровало да оно силази међу људе низ гране Светског дрвета да би осветлило њихов живот и обележило нови почетак. Овај сакрални тренутак откривамо у мотивима везова и ћилима које су израђивале наше баке, у украсу обредних хлебова... Касније је Црква одредила 25. децембар као дан Христовог рођења. У народној традицији Младенца Исуса називају Младим Богом, у којој он подсећа и на паганско божанство које се на нашем поднебљу славило још пре примања хришћанства.

Данас неки од нас дубоко размишљају о значењу и симболици свих елемената и ритуала везаних за Бадње вече - празника који је на непоновљив начин спојио хришћанство и паганство. За друге Бадње вече је просто традиција, на првом месту – празник када су сви чланови домаћинства на окупу и који увек повезујемо са пријатном атмосфером и богатом трпезом на коју се стављају посна јела непарног броја – правило којег се придржавају чак и противници поста и вегетаријанства. На сто се ставља све што је земља даровала људима током године - посне сарме од киселог купуса, суве паприке пуњене гершлом, пасуљем или пиринчем, ораси, чешњак, лук, кољиво (или зрна пшенице) и друге житарице, суво воће, погача са новчићем. Према обичају најстарији мушкарац у породици прекади трпезу тамјаном.

Моћ ватре призива се и бадњаком, који ће остати да гори током целе ноћи. Циљ свих ритуала који се изводе на Бадње вече је помоћи новом преласку, новом рођењу. Снагом ватре повећати моћ младог Сунца, превазићи хаос и поново успоставити поредак у Свемиру. Храна која се служи на Бадње вече истовремено представља бескрвну жртву, захвалност и благослов. Према народним веровањима, она добија магичну моћ. Зато је био обичај да се сачува део зрна пшенице, по који комад погаче, па чак и пепео бадњака. Користили су их за лечење и код извођења ритуала за плодност и успех.

У поноћ после Бадње вечери стиже Божић, прославља се Христово рођење. Домаћице на сто стављају кравај и велику посуду са вином што је знак да укућани очекују коледаре који су у првим минутима Божића кренули у обилазак кућа. Данима пре тога млади неожењени мушкарци су изабрали свог предводника – ожењеног мушкарца који зна све коледарске песме и са њим су их научили. А њих није мало – постоје посебне песме за сваког члана породице, за људе свих узраста и заната. У многим местима код нас овај обичај је жив и данас. Верује се да ће наредне године добро ући у кућу коју су они посетили. Укућани ће бити здрави, а њихови напори крунисани успехом.

Божић је и празник радости због новог почетка. На тај дан по старој традицији деца одлазе у госте својим родитељима. Такође, обичај је да се на Божић оде у госте и венчаним и крсним кумовима. Носе се поклони – погача, печена кокошка, вино и ракија. На Божићној трпези се обавезно налазе печење и гибаница. Као и на Бадње вече, пије се кувано вино и грејана ракија.

Данас многи Бугари поштују традиције. Чак и они који живе далеко од своје домовине, увек за Бадње вече и Божић спремају трпезу према нашим обичајима, у нади да ће нови почетак свима донети мир, здравље, срећу и благостање.

Превод: Албена Џерманова