Саксофониста Емануил Манолов, звани Бадем је међу најпознатијим домаћим музичарима. Свирао је у оркестрима из 50-их и 60-их година прошлог века, незаобилазним у историји џеза Бугарске. 11. децембра напунио је 80 година. С лакоћом носи своје године можда зато што се у току више деценија бавио спортом, био је и спортски инструктор. Зими је скијао, а лети једрио на дасци. „Његове колеге су се шалиле да је најбољи саксофониста међу спортистима. У Музичкој школи у Софији је стекао класично образовање, али је сасвим рано „разочарао“ свог професора кларинета. Откривши магију „слободне музике“ није је изневерио више од шест деценија. Последњих година не свира на сцени, бави се углавном предавачким радом.

За Радио Бугарска евоцира успомене на ђачке године, прве наступе и први сусрет са џезом:

„Тада се на игранкама свирао понајвише румба плес. Џез сам почео свирати касније. Одмах после 9. септембра 1944. г. када је на власт дошла влада Отечественог фронта, у нас је било различитих страних мисија – америчких, британских. Џез још није био забрањен. То се догодило касније када су поменуте мисије отишле из земље. Овај стил је проглашен декадентским, а саксофон су називали „капиталистичким инструментом“. Без обзира на све то у 50-им годинама 20. века у Софији, Пловдиву и Русеу је било музичара који су свирали џез. Диригент оркестра „Оптимисти“ Божидар Секеларев потписао је уговор са Бугарским државним циркуским позориштем, па смо тако могли да путујемо у иностранство. (Тада су солисткиње биле Леа Иванова, Снешка Добрева, Лијана Антонова). Организовали смо матинее на чијем је програму била „забрањена музика“. Затим сам почео да свирам у оркестру Васка Алипијева у пивском бару хотела „Булгарија“. Друго култно место где је извођен џез, био је бар „Асторија“. Велики део посетилаца ноћних локала у оно време су били странци, па тадашња контрола над репертоаром тамо није примењивана. Случајан сусрет са славном домаћом певачицом Леом Ивановом пружио ми је могућност да постанем део њеног бенда. Ми смо се иначе добро знали, она је била потписала уговор да наступа у Немачкој, али био јој је потребан још један саксофониста, па ме је позвала. На једној трамвајској карти (нисмо имали други листић) Леа је написала поруку службенику у Концертној дирекцији од кога је зависело да ми буде издат пасош. Мени је то изгледало апсолутно неозбиљно, али је цедуљица учинила своје и ја сам отпутовао у Немачку.“

Уследио је низ успелих концерата у Фридрихштат паласу, где су оркестар Еди Казасјана и Леа Иванова учествовали у програму. Касније Емануил Манолов је са познатим музичарима - оркестром Линденберга, Хорст Кригер секстетом, оркестром Клауса Ленца читавих 10 година наступао у Немачкој. Вратио се у Бугарску, па опет пут под ноге – прикључио се групи „Макови“, која је пратила Лили Иванову на њеним турнејама. У Бугарској саксофониста је познат пре свега као солиста Биг бенда БНР. Уз његово учешће снимљено је на стотине композиција за фонотеку радија. Дуго година Манолов је био вођа „Дикси Свинга“ – невеликог оркестра са којим је наступао до пре неколико година.

18. децембра колеге из Биг бенда и његов диригент Антони Дончев обележиће 80. рођендан Бадема. Концерт је уједно посвећен другој двојици музичара чија су имена нераскидиво повезана са историјом оркестра – то су Генчо Вртовски, који је напунио 70 година и незаборавни Вили Казасјан – дугогодишњи диригент бенда чију 80. годишњицу рођења обележавамо такође у децембру.

Превела: Ана Андрејева