У извештају организације Germanwatch (The Climate Change Performance Index CCPI), представљеном на управо завршеној конференцији УН о клими у Лими, Бугарска и Пољска сунаведене као лоши примери у Европи у погледу ефикасности политика борбе против климатских промена. „Бугарска је политички нестабилна земља чије се владе стално мењају. Климатска политика никада није приоритет“, стоји у закључцима организације Germanwatch. Извештај Germanwatch-аи Мреже за климатске акције (CAN Europe) истражује 58 највећих на свету земаља загађивача стакленичким гасовима и са скоро 90 одсто свих емисија угљеника из енергетике. У најбољој позицији је Данска, а Аустралија је наведена као индустријска земља са најгорим резултатима у погледу ефикасне политике против климатских промена, која је уосталом са ове позиције истиснула Канаду. Бугарска је на 41. месту, одмах иза Пољске.

*

Влади биће поднета на одобрење одлука о повећању површине тзв. заштитних шума за 5 одсто. То су шуме посебне намене које играју важну улогу у очувању водених ресурса, у спречавању ерозије земљишта у планинама и смањењу поплава. Сеча у тим шумама ће бити крајње ограничена. У питању је око 17.500 нових хектара заштитних шума. „Њихово повећање везано је и за поплаве из последњих месеци“, рекао је заменик министра пољопривреде и хране Георги Костов. Као илустрацију значаја заштитних шума он је дао пример са код нас највећом хидроакумулацијом Искар, из које се цела Софија снабдева водом. Када је она изграђена 1956. године, око ње је засађено 35.000 ха нових шума. Према проценама инжењера који су градили вештачко језеро, без тих шума до попуњавања мртве запремине таложењем наноса дошло би за 50 година, тј. данас хидроакумулација не би ни постојала. Захваљујући пошумљавању, седиментација је смањена око 10 пута и до попуњавања мртве запремине доћи ће за 500 година.

*

У другој половини новембра почело је дуго припремано порибљавање бугарске деонице Дунава малим кечигама у циљу повратка у реку рибе којој прети нестанак. „У ту смо сврху изабрали генетски чисте рибице, доказано дунавског порекла“, каже Стојан Михов, шеф одсека за заштиту природе WWF-Бугарска. И додаје да је хибридизација велики проблем када се ради о опстанку угрожених врста. А да би имале шансу да се „снађу“ и опстану у реци, кечиге су узгајане у условима блиским природним и храњене природном храном. Кечига је једна од шест врста дунавских јесетри и једина која није мигрирала у Црно море. То је и најситнија јесетра чија дужина достиже свега метар. За разлику од осталих припадника фамилије она је и најслабије угрожена, што не можемо рећи о моруни, руској јесетри и паструги које су критично угрожене, док су кратконоса кечига и атлантска јесетра скоро у потпуности нестале.

*

Неколико година пошто је у источним Родопима насељено пет европских бизона из Немачке, опстала су свега два. Најмлађе три животиње су преминуле, по свему судећи услед доживљеног стреса око транспортовања. Ти највећи европски папкари некад су били типични за ову планину, али су нестали још у средњем веку. Ипак адаптација два преживела зубра у том лепом и богатом са биолошког аспекта региону доказ је да можемо препородити дивљу природу, убеђени су стручњаци који раде на пројекту „Дивљи свет источних Родопа“, уз садејство Фондације „Ново трачко злато“. Тим пре што су од свог досељавања овде зубри изазвали велико интересовање туриста.“

Превод: Марина Бекријева, Александра Ливен