"Кад изађох из чисте Софије 6. марта 1662. године кренух према истоку и прошавши кроз поље покривено лалама дођох до села Лозен."

Овим речима је Евлија Челебија, најпознатији османлијски путописац 17. века, описао "на далеко чувени град", Софију, у свом "Путопису" (Сејахатнами). У народним приповеткама, песмама, изрекама, предањима и стиховима Евлија Челебија је описао обичаје, игре, традиције, веровања, међусуседске односе, свакодневни живот, традиционална јела, уметност и занате земаља које је посетио. Евлија Челебија је обишао Анатолију, Сирију, Палестину, Бугарску, Мађарску, Трансилванију, Немачку, Босну и Херцеговину, Холандију, Азербејџан, Јерменију, Крим, Кавказ, Ирак, Египат и др. У сваком граду и селу он истражује куће, џамије, чесме, ханове, сараје, конаке, хамаме, цркве, манастире, синагоге, куле, тврђаве, путеве и мостове. Из тог разлога је амбасадор Турске у Софији, Његова Екселенција господин Сулејман Гокче, који је био домаћин промоције бугарског издања "Путописа", Евлију Челебију назвао "путником, али и географом, историчаром, књижевником, фолклористом, па чак и гурманом. Подсетимо да је УНЕСКО 2011. годину прогласио годином сећања на Евлију Челебију. "Путопис" Челебије који је представио министар културе проф. Тодор Танев на бугарски је превео истакнути османиста Страшимир Димитров, а објављен је у издању издавачке куће "Исток-Запад."

На питање да ли путописи Евлије Челебије треба да буду укључени у наставни програм, конкретније у уџбенике из историје, проф. Танев је одговорио:

"Мислим да је добро да буду укључени у наставни план, пошто су и уџбеници писани на основу таквих и сличних извора. Чини ми се да је дошао тренутак да се Бугарска промени, поготову након што је и Турска у протеклим деценијама умногоме напредовала, потребно је да се окренемо формирању неке врсте заједнице, не државе, већ културне заједнице. С тим у вези, мислим да је потребно да садржај уџбеника у свим балканским земљама буде поново размотрен. Подела Балкана и крађа идентитета представљају најужаснију крађу и злочин."

Ево шта је с тим у вези за Радио Бугарска рекао управник издавачке куће "Исток-Запад" Љубен Козарев:

"Могу да вам кажем да сам се и ја изненадио када сам прочитао књигу, пошто је она својеврсна енциклопедија свакодневног живота, обичаја, историје, географије и свега што се десило и дешава на тим просторима.

Прво путовање Евлије Челебије било је 1631. године, а последњи пут је на пут кренуо 1678. Дакле, реч је о готово пет деценија које су биле прилично узбуркане и занимљиве. Ја се лично не сећам других извора из којих можемо сакупити грађу о начину живота наших предака. Битно је да се такве књиге објављују јер нам показују да тек нам предстоји озбиљније истраживање наше историје."

На питање да ли смо упознати са заједничком историјом Балкана, Љубен Козарев је одговорио:

"Убеђен сам да је не знамо довољно. Некада сам ја био главни иницијатор да се код нас објави "Историја балканских земаља" Едгара Хеша, једног истакнутог немачког историчара. Тада сам схватио да ми слабо познајемо историју балканских земаља. Чак бих рекао да смо неписмени по том питању. Али ипак, мислим да је боље издавати књиге аутора који су живели на тим просторима и који ће показати и другачији поглед на те земље, пошто он открива детаље које не можемо видети када смо комотно "ушушкани" у свој свакодневни живот. У том смислу је Евлија Челебија један изузетно добар почетак. О њему могу да кажем да је био и књижевник, језик му је жив, а описивао је све до најмањег детаља."

Превод: Ајтјан Делихјусеинова