„Космички гласови“ један је између првих хорских састава, основаних после 1989. када је Бугарска кренула у спровођење темељитих политичких и економских промена. Данас, две деценије после прве пробе, женски народни хор један је од најугледнијих у свом жанру. Први концерт састава приређен је почетком јануара 1995. г. у оквиру Новогодишњег музичког фестивала.

„Доживели смо тада велики успех. Нешто раније смо снимиле и свој први компакт-диск“ – тако Вања Монева, оснивач и диригент састава евоцира успомене на његове прве кораке. Од ње сазнајемо занимљиве појединости о историји „космичке породице“.

Вања Монева је завршила Националну музичку академију у класи великог хорског диригента проф. Васила Арнаудова. Већ први контакт са народним хором променио је правац њених професионалних трагања. То се догодило у раним 90-им годинама прошлог века када је дириговала Женским народним хором БНР.

„Када сам упознала ове одличне певачице, открила сам истину како да радим са гласовима. Ја сам диригент класичног хора, пре тога сам радила са школованим гласовима. Када сам се дотакла уметности тих невероватних певачица, постала сам свесна да је то у ствари мој позив, да желим да се бавим дириговањем народног хора. Пријавила сам се на конкурс за диригента тог састава, добила сам га и почела рад. Ускоро после тога све смо биле отпуштене. Тада сам решила да ћу основати свој хор и да ћу изражавати себе и однос према свету кроз ову уметност. 11. јула 1994. г. први пут сам окупила 11 певачица. И данас овај датум славимо као рођендан „Космичких гласова“. Мало пре тога случајно сам срела Емила Минева. Поделила сам са њим свој сан, а он је предложио да удружимо напоре и тако је постао менаџер хора. На жалост Емил је напустио овај свет пре три године.

У нашој биографији има доста интересантних догађаја, пуно изазова са којима смо се носиле. Имале смо рецимо, заједнички концерт са 13 извођача на харфи, певале смо уз пратњу абориџинског инструмента диџериду, наступале у друштву џез музичара … У последњем издању међународног фестивала „Варненско лето“ биле смо део ауторског пројекта Тање Колеве, намењеног посебно нама и њеном перкусионистичком саставу из Холандије.“

Прве чланице хора припадале су три различите генерације.

Вања Монева прича:

„Састав смо утемељиле заједно са Натком Караџовом и њеним квартетом „Славеј“ („Славуј“), у којем су певале Павлина Горчева, Бојка Присадова, Митра Бисерова, Цветанка Варимезова. Ове прослављене певачице су прихватиле да певају са сасвим младим чланицама хора које су тек чиниле прве кораке на сцени. Била сам срећна да добијем такву искрену подршку. Садашње хористкиње су узраста између 17 и 36 година. Оне негују и чувају двадесетогодишњу традицију, физиономију хора, начине извлачења звука, упамтљиве сценске наступе. Одржавамо одличне колегијалне односе и радо делимо професионална и животна искуства. Певачице понекад воде на пробе своју малу децу. У 2015. г. очекујемо принову у нашој „космичкој породици“. У нашим сновима налазимо обиље инспирације.“

Ана Јорданова – једна од дугогодишњих хористкиња, каже:

„У овом хору сам од 2002. г. Посрећило ми је у професионалном животу – да радим са таквим диригентом и таквим саставом. Не би било претерано рећи да хор чини моју другу породицу, тим више што ми је и сестра чланица хора. Пропутовале смо доста земаља, имамо пуно упечатљивих успомена са наших турнеја. Сећам се концерта у једном од познатих цркава Беча. Било је баш мразовито, публика – умотана у ћебад имала је угрејана седишта. Ми – у националним ношњама. Дошао је ред на песму „Заспало челебијче“ са солисткињом Бојком Присадовом, чувеном певачицом из Родопа. У смрзнутом простору њен глас је одјекивао као кристално звоно, лепо и искричаво. Чинило се да се катедрала отворила према небу. Тај доживљај ми је остао урезан у сећање, никад нећу заборавити какву сам велику срећу осетила тада. У 2014. г. снимиле смо дупли це-де, одржале пуно концерата, учествовале у пројекту Милча Левијева „Путовање у два света“ са Биг бендом БНР. Све ово шири наше путеве и отвара нове видике.“

Превела: Ана Андрејева