У Бугарској вероватно није велики број оних који су нешто читали или чули о Димитру Шишманову - правнику, дипломати, писцу и хуманисти. 1. фебруара навршиће се 70 година од његове смрти. Бугарима је далеко познатији његов отац, проф. Иван Шишманов - историчар и теоретичар књижевности, фолклориста, поборник паневропске идеје и државник, за чије се име везује оснивање низа културних и просветних институција у земљи. Пре неколико година код нас је објављена биографска књига проф. Елене Михајловске о Димитру Шишманову, названа „Створени смо и за размишљање…“. А недавно је у Софији премијерно приказан документарни филм о њему, који је освојио награду Савеза бугарских филмских радника на фестивалу „Златни ритон“. Сценаристи документарца су проф. Михајловска и Константина Гуљашка.
Димитар Шишманов је имао срећу да се роди у породици интелектуалаца. Његова мајка је ћерка познатог украјинског професора. Знао је неколико језика. Занимљиво је, на пример, да је, док је студирао право у Швајцарској, својим родитељима писао писма и на француском, и на немачком језику. Касније су из његовог пера изашли приповести, збирке приповедака, драме и један роман.
„У годинама између два светска рата Димитар Шишманов је заиста уживао популарност - каже Павлина Желева, продуцент филма. – Међутим, због свог рада у тадашњем Министарству спољних послова и вероисповести, као и дипломатских функција које је обављао, он је након успостављања нове државне власти у Бугарској 9. септембра 1944. године постао жртва политичких догађаја и обрачуна. Димитар Шишманов је од стране тзв. Народног суда осуђен на смрт и стрељан 1. фебруара 1945. године. У време тоталитарног режима његово име је потпуно забрањено. Али чудно је да је касније, после демократских промена у земљи из 1989. године, када је судска пресуда поништена, име бугарског политичара пало у заборав.“
За време Другог светског рата Димитар Шишманов је за мање од годину дана био министар спољних послова и вероисповести. Иако је увек бранио интересе Бугарске, нова просовјетска власт му је одредила најтежу казну.
Редитељка филма Ралица Димитрова изабрала је занимљив приступ и начин за представљање Димитра Шишманова – кроз најважније периоде његовог живота, спајајући елементе документарног и играног филма. Лик истакнутог Бугарина тумачи познати домаћи глумац Атанас Атанасов.
„Чини ми се да је као филмски портрет ово остварење неоспоран успех, јер оно гради мостове према прошлости - наводи Павлина Желева. – Ово наизглед ненаметљиво и сажето дело у ствари је састављено од различитих слојева. Филм наводи на размишљање, подстиче доживљавање догађаја и потпуно је у духу књиге проф. Михајловске.“
Превела: Марина Бекријева
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..