Недалеко од ски центра Банског налази се село Добарско. Ово село је светску славу стекло не само по својој изузетно лепој природи, фолклорној формацији „Добарске бабе“ и укусним традиционалним бугарским јелима, што га је учинило популарном дестинацијом за сеоски туризам, већ и захваљујући својој каменој цркви у којој се могу видети мурали стари 400 година. Међу њима су две упечатљиве и добро очуване фреске Исуса Христа у… космичком броду.

Још током 70-их година 20. века у свом култном филму „Сећања из будућности“ о цркви Светих ратника Теодора Тирона и Теодора Стратилата и њеним чудним фрескама говорио је швајцарски научник Ерих фон Деникен. Тада је свет по први пут чуо о Христосу приказаном у нечему налик космичком броду окруженом пламену, а у позадини се јасно виде стратосфера и свемирски простор.

„Многи туристи, укључиво и авијатичари и космонаути, долазе у Добарско да би видели те фреске. Савремена наука нема објашњење за њих!“, рекао је председник месне заједнице Николај Најденов. Сличне „космичке“ елементе, али не тако наглашене као код поменутих фрески, налазе се и у другим муралима из истог периода. Према интерпретацији теолога, ово је симбол Божје моћи. Мишљење које не деле уфолози и заступници теорија о постојању ванземаљског разума и НЛО-а.

Али ти необични мурали нису једино чиме се храм у Добарском одликује од већине православних цркава.

Гледана споља црква која је решена у облику тробродне базилике, изграђене 1614. године, не истиче се ничим посебним. Када су 1978. године почели радови на њеној рестаурацији, стручњаци су видели да су јој зидови покривени дебелим слојем чађи. Након што је био уклоњен висок слој чађи, они су били одушевљени јарким бојама којим су насликане библијске сцене и озареним лицима свеца који подсећају на фреске врсног италијанског сликара и вајара Ђота из доба Ренесансе. Са зидова цркве нас не гледају свеци бледих и испијених лица, као што би требало да буде према канонима Православне цркве, већ ведри, млади људи који зраче светлошћу и радошћу.

„Црква је мала, површина јој је свега 160 квадратних метара, а у њој је насликано 460 ликова - каже Најденов. - Овде није остао ни центиметар празног простора. У храму је приказано преко 30 ликова светица. Толико ликова светица на једном месту нећете видети у ниједном бугарском храму. А број ликова светаца је још већи. Јединствени су мурали на којима су приказани свети ратници Свети Димитрије и Свети Георгије усправни – нешто што се може видети једино овде и у Зографском манастиру на Светој гори. На осталим фрескама и муралима они су обично приказани на коњу. Иконостас са царским капијама и 12 апостола који су насликани изнад њих такође представља право ремек-дело што заиста вреди видети.“

На средњој куполи можемо видети сижее из живота Спаситеља. Овде је и чувени мурал Преображење на коме је Он приказан у космичком броду спремном да полети у свемир. У јужном крилу храма, пред нашим очима се ређају сцене скидања Исуса Христа с крста и оплакивања мртвог Христоса, а ту је и фреска „Силазак у пакао“. На њој је приказано како Спаситељ силази у преисподњу нечим налик на огњену ракету како би поново отворио рајска врата за људе.

За цркву је везана још једна загонетка. Реч је о извору који се налази у црквеном дворишту, а о чијој води се верује да има лековита својства. Тиме се могу објаснити и дуги редови испред њега.

„Он никад не повећава нити смањује свој проток и никад се не леди, чак и у најхладнијим зимским данима - каже Николај Најденов. - Вода са извора се углавном користи за лечење упале, чмичка, свраби очију, све су то обољења код којих лековита изворска вода сто посто помаже.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БУЛФОТО