Ускоро ће мали произвођачи млека и меса моћи да своје производе нуде на пољопривредним пијацама које су настале у неким градовима Бугарске. До сада су се на њима продавали само воће, поврће и мед. Где је проблем? За чување и складиштење производа животињског порекла постоје посебни захтеви, а с тим у вези су, рецимо, потребне покретне хладњаче за њихов превоз од пољопривредног газдинства до пијаце. А мали сточари не располажу таквом опремом. Ово питање биће решено тако што ће за прво време бити набављено 8 покретних хладњача у оквиру пројекта „За Балкан и људе“ који спроводи фондација за органску пољопривреду „Биоселена“, уз финансирање из Швајцарске.

Међутим, зашто се тек сада у Бугарској појављују пољопривредне пијаце и зашто ће сточари тек од сада имати слободан приступ њима? Одговор је да је током пола века комунистичка власт гушила приватну иницијативу. Пољопривреда је била екстензивна и организована у великим задругама. Узгој воћа, поврћа и стоке био је само за сопствене потребе, али не и за пијацу. После пада комунизма приватна пољопривредна газдинства која су почела да се обнављају, морала су да се носе са захтевима ЕУ у тој области. У овом процесу бугарска администрација је претерала јер је учинила ствари теже него што је потребно. Сада се траже прагматичнија решења, уз коришћење искустава других европских земаља, а посебно Италије и Француске. Једно од тих решења су, на пример, покретне хладњаче које ће бити на услузи сточарима. Оне се могу закачити за моторно возило и вући као приколица.

„Желимо да понудимо нешто функционално и корисно што би охрабрило сточаре - каже председник фондације „Биоселена“ Стоилко Апостолов. - Наша идеја је да пољопривредницима који желе да производе кисело млеко, бели сир, месне прерађевине и сл. омогућимо да буду независни. А то подразумева да своје готове производе превозе покретним хладњачама до фармерске пијаце у одговарајућем граду, где ће их продавати. Сама хладњача служи као штанд за продају, који одговара свим захтевима за безбедно чување производа животињског порекла.“

Покретне хладњаче ће се првобитно налазити на фармерским пијацама у Софији и Пловдиву. Тамо је потражња највећа, посебно потражња за органским производима, иако је асортиман сточарске производње још увек скроман. У понуди су претежно млечни производи и мед. Органска јаја и пилетина уопште нису заступљени, а о јагњетини или телетини да и не говоримо. Ови производи који се ретко могу наћи у продавницама, су из увоза и продају се по енормно високим ценама. Килограм пилетине кошта 25 лева (око 13 евра), док је за килограм телећег меса потребно издвојити 55 лева (скоро 28 евра).

По речима Стоилка Апостолова, добра вест је да код нас већ постоји тражња за органским месом.

„Потражња је тренутно чак огромна - каже он. – Занемарив је број пољопривредника који гаје пилиће на слободном испусту. Они продају месо у Софији, а код њих је отворена листа чекања која је већ сада попуњена за две године унапред. Цена меса ових пилића је 15 лева (око 8 евра) по килограму и петоструко је већа од оне бројлерских пилића који се нуде у продавницама. Ако се понуда повећа, цена пилетине ће пасти, али ће зато све више грађана почети да купује органско месо. Тако ће доћи до оживљавања овог тржишта.“

Међутим, за сада је органско сточарство сатерано у ћошак, јер за њега нису обезбеђене посебне субвенције. Потврда томе је и чињеница да од укупно око 3.000 сертификованих газдинстава код нас која производе органску храну, број сточарских фарми је тек 18. Други разлог, према господину Апостолову, је незаинтересованост прерађивача меса за органску сертификацију. Ствари се врте у зачараном кругу – прерађивачи меса се уздржавају зато што је произвођача органских сточарских производа још увек мало, а они се са своје стране не повећавају, јер нема ко да прерађује месо које производе. Очекује се да ће од ове године и органско сточарство добијати европске субвенције. Можда ће се новим подстицајима, чији је циљ да се сточарима омогући да се сами баве прерадом меса, решити ова замршена ситуација.

Превела: Марина Бекријева