Од 5. до 13. фебруара у галерији „Средец“ Министарства културе приказана је изложба „Вољени Вазов“, која је посвећена 165. годишњици рођења бугарског народног песника Ивана Вазова. О Патријарху домаће књижевности прича Мирела Иванова, песникиња, историчар књижевности и главни кустос спомен куће Ивана Вазова у Софији.
- У огромном стваралачком опусу Ивана Вазова у свим књижевним жанровима свако може да открије себе. Чини ми се да није случајно да је он наш национални писац, јер је нас видео, описао и предвидео чак и до дана данашњег онакве какви јесмо – истовремено „хашарије“ (према истоименом комаду посвећеном борби Бугара за ослобођење од турског ропства) и „стричеви“ (према истоименој причи о ситним људским душама), истовремено узвишени и ништавни. Али оно најважније чему покушава да нас научи јесте да волимо себе како је он нас волео. Вазов нам каже да ако не стигнемо да се попнемо до седам рилских језера, онда треба да прочитамо његов блистави и данас путопис Велика Рилска пустиња. Или, када нам недостају речи да изразимо своју љубав ка Бугарској или колико понизно се због ње осећамо, да се обратимо његовој песми Отаџбино љубазна. Чак и у рекламама савремених производа данас откривамо Вазовљеве стихове. Сећамо се његове поезије и у тужним тренуцима. После убиства бугарских војника у Кербали у Ираку, у књизи жалости у Министарству одбране скоро сваки трећи је позајмио песникову велику тугу и цитирао његово Ново гробље на Сливници.
Вазов је био обдарен огромним талентом, али чиме можемо објаснити његов мисионарски позив?
- Вероватно је тежак крст бити национални песник Бугарске. Живот Вазова све до његове 45 године је био тежак и пун препрека, а понекад чак лудих авантура, али ни то га није натерало да одустане од мисије да буде „певач“ Бугарске. Тако схватамо да је он заправо поседовао невероватан балкански карактер и феноменалну решеност да служи речи. А преко њих – и Бугарској.
Каква је судбина Вазовљевих дела у иностранству?
- Ма колико банално звучало, Вазов је најпревођенији бугарски аутор и дан данас. Чак је његов чувени роман Под јармом преведен и објављен на енглеском пре његовог првог самосталног бугарског издања. Превод је начињен одмах пошто се роман појавио у Зборнику народних умотворина и књижевности бугарског Министарства просвете. А тренутно англициста проф. Александар Шурбанов и чувени стручњак за бугарски језик и књижевност проф. Мајкл Холман припремају савремену интерпретацију првих превода Под јармом. Јер осим од енглеског превода, бугарско издање је претечено и од шведског, а превод на дански је изашао из штампе скоро истовремено са нашим првим издањем. Само десет година после објављивања књиге она је већ била преведена на скоро све велике европске језике и свакако у свим нама суседним земљама. Упоређивали су роман са епопејом Хомера као национални еп. А данас већ постоје и нови преводи, јер је језик живо биће које се стално развија и обогаћује. И у Америци, и у Француској се ти нови преводи заснивају на једном савременијем језику.
Поставка у галерији „Средец“ представља преко 30 дела истакнутих сликара. Међу њима су Иван Мрквичка, Антон Митов, Петар Морозов, Жеко Спиридонов, Рајко Алексијев, Георги Евстатијев, вајар Андреј Николов. Презентирани су и дивне поздравне адресе, сребрна лира са венцем на чијим су листићима написана имена Вазовљевих дела, исто као и поклони које су велики мајстори упућивали писцу. Али ако човек прочита писма, која је он примао из целе земље и са линије фронта за време Другог балканског рата и Првог светског рата од војника, писма родитеља погинулих на ратиштима младих људи, онда ће заиста схватити да су у речима Вазова они налазили истинску љубав. То је израз захвалности инаде да ипак постоји један Бугарин који може да брани наше достојанство, да утеши наше душе. То је најкомплексније и величанствено присуство неке личности на бугарској јавној сцени, закључује Мирела Иванова.
Превод: Александра Ливен
Фотографије са изложбе: Венета Павлова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..