Величка и Вели Чаушеви су још из студентске клупе заједно. Они су завршили Академију музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву, а обоје су извођачи фолклорне музике – она је певачица, он - тамбураш, а још свира и на контрабасу, гитари и клавиру. Њих двоје мисле да сличност њихових имена уопште није случајна. У већини случајева су истомишљени и једнодушни, а ако се у нечему размимоилазе, рачунају на љубав и разумевање. „То је кључ хармоније живљења у породици, а и у друштву“, каже Вели.
„У стара времена Каракачани су се бавили сточарством – појашњава она. - Водили су стада на пашњаке тамо где су сезонски услови били најбољи. Успостављањем граница нових држава после распадања Отоманског царства већина њих је остала у Грчкој. У Бугарској компактно каракачанско становништво живи у Сливену и Котелу, на истоку Бугарске. Оно чува и негује стару патријархалну традицију и обичаје. И данас склапају бракове превасходно са припадницима своје етничке групе. Предност се даје мушкарцима, они се, рецимо, први хватају у коло, тек онда то чине и жене. Када мушкарци заподену песму, жене им се придружују. Мој отац је јако држао до традиције. Од њега и деде научила сам више десетина песама. Надам се да ћу наћи више времена да подробније истражим каракачанску музику.“
Вели је рођен у граду Котелу где је завршио Националну школу фолклорних уметности. Он припада алевитској заједници, малобројној етничко-верској групи исламске вере која поштује и хришћанске обичаје.
„Алевија код нас има релативно мало, а подаци о њима су прилично оскудни – каже музичар. - Припадници ове заједнице живе у источним деловима Родопа и на североистоку Бугарске – у Разграду, Омуртагу. У њиховој музици се огледа велики утицај бугарског фолклора. Сви у мојој породици певају и/ли/ свирају. Када се на великом празнику окупи цела фамилија може вам се учинити да сте на неком концерту. Мој деда је умео да израђује инструменте, он ми је направио прву бугарију, жичани инструмент на коме се свирало у стара времена. Марија Градешлијева је моја прва учитељица, она ми је „ставила тамбуру у руке“, док сам у Музичкој школи био у класи Христине Којчеве. Композицију сам завршио код проф. Димитра Тапкова, на кога чувам драге успомене. Свирам и на гудачким инструментима. Можда зато и наша ћерка Дијана сада учи виолину, а поред тога и лепо пева.“
У студију Радија Бугарска мала Дијана је отпевала најновију песму коју је научила, а изводи је уз пратњу, наравно, тамбуре.
Превела: Ана АндрејеваДана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од..
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали..