Током ове недеље лист „Хуријет“ је, позивајући се на турску обавештајну службу, саопштио да борци терористичке организације „Исламска држава“, који имају сиријске и палестинске пасоше, планирају да уђу у Бугарску и да остваре нападе у земаљама ЕУ. Власти у Анкари нису потврдиле, али нису ни званично демантовале вест која је у Бугарској изазвала велико интересовање, јер бугарске специјалне службе такође тврде и то већ дуго времена, да снажни прилив емиграната ствара ризик од продирања терориста. Почетком јануара ове године Бугарска је изручила Шпанији тројицу џихадиста ухапшених на граници са Турском који су намеравали да се придруже снагама „Исламске државе“ у Сирији. Уследило је изручење Француској једног другог лица задржаног на турској граници за које се сумњало да је учествовало у атентатима у Паризу. Вести које су ове недеље стигле из Турске су посебно забрињавајуће као индикација да је Бугарска транзитни коридор за терористе и то не само из Европе према немирном Блиском истоку, већ и са Блиског истока према Европи. Као спољна граница ЕУ Бугарска је високо одговорна за спречавање овог процеса. Зато је на форуму у САД посвећеном борби против страних бораца који напуштају своје земље да би се улили у редове терористичких група бугарски вицепремијер Меглена Кунева посебну пажњу скренула на неопходност јачања контроле спољних граница ЕУ. У том контексту, по ко зна који пут, Кунева је подвукла да ће проширење шенгенске зоне на Бугарску и Румунију, као и коришћење информационих система од свих земаља-чланица Уније допринети свеукупној европској безбедности. Оно што је изјавила Кунева на форуму у САД посвећеном борби против тероризма у директној је вези са тезом коју је пре месец дана обелоданио председник Европског парламента Мартин Шулц да приступање Бугарске и Румуније шенгенском простору мора постати део дебата о новој европској стратегији безбедности. Очекује се да ће дебата о том питању бити актуелизована у марту месецу ове године.
Превод: Албена Џерманова
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
Потпредседница Илијана Јотова изразила је уверење да ће након избора бити формирана јака и стабилна политичка влада. „Мој глас је допринос борби против куповине гласова“, изјавила је Јотова након што је путем електронске машине гласала за нови сазив..
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...