10. марта у софијском биоскопу „Лимијер“ у оквиру Софија Филм Феста одржана је светска премијера италијанског филма „Деца Маама“ (FIGLI DI MAAM). Тим поводом у Софију су допутовали легендарни глумац Франко Неро и његов колега Лука Лионело, редитељ Паоло Консорти и продуцент Ђузепе Лепоре. Како наводе организатори фестивала, историја нас води у зградурину бивше фабрике за кобасице где данас живе бескућници, у тренутку када се на иницијативу музејске структуре „Маам“ тамо припрема одржавање изложбе савремене уметности, а у циљу заштите бескућника којима прети избацивање на улицу.
У филму постоји и „бугарски траг“ – аутор костима је наш млади дизајнер Иван Донев:
Забављали смо се док смо радили. Тражили смо начин да се максимално приближимо амбијенту, који је веома специфичан. За постизање траженог ефекта чак смо користили рециклиране материјале. Били смо убеђени да је за посебни стил ових костима веома важно да пронађемо алтернативу. И не ради се само о савременој одећи, јер се филмска прича одвија у прошлости, садашњици, а завирује и у будућност. Основно је што смо настојали да придамо стварима природан облик. Зато смо и глумца Луку Лионела обукли у дрес „Роме“. А употреба материја попут лана нам је помогла да употпунимо природну визију. Користили смо и несвакидашње елементе какве су витешке кациге, али смо уместо перја у њих забадали цвеће. Определили смо се за љиљан, јер је он симбол чистоте. Било је и занимљивих шминкерских ефеката. Рекао бих да смо све урадили одлично.
Који су Ваши будући пројекти?
Моји су пројекти везани за високу моду и за уметност, јер је, по мени, мода једно од лица уметности. Радим на једном занимљивом културном пројекту – да покажем бугарски фолклор свету. Покушавам да успоставим везу са другим државама, где ћу представити наш фолклор, јер је он моја права инспирација. Завршио сам разред музичког школовања, смер традиционално народно певање и игре, тако да ми је фолклор у срцу. Зато и стално тражим инспирацију у бугарском фолклору. Моји пројекти су уједно монденски, јер су везани за свет високе моде. У мом раду настојим да повежем културу и моду и да људима покажем како је и сам начин одевања у ствари дијалог, али дијалог без речи. Музичка позадина мојих ревија је увек бугарска народна музика без обзира у ком делу света их приређујем. Мислим да бугарски гласови, бугарске мелодије поседују магичну моћ која опчињава многе људе. Није случајно што је наш музички фолклор коришћен у светској кинематографији.
Иван Донев даје неке аутобиографске податке о себи:
Завршио сам гимназију у Пловдиву. Одмах после тога сам отишао у Италију где сам уписао најстарију академију високе моде у Риму – „Коефија“. После тога сам стекао магистарски степен у модном маркетингу. Неколико месеци касније неки модни фотографи, организатори недеља високе моде у Португалији и Турској упутили су ми атрактивне предлоге. Недавно сам посетио Катар где радим на пројекту чији је циљ да промовише бугарски фолклор. Могу рећи да се на моју срећу ствари брзо одвијају и то ме радује зато што видим да је мој таленат препознат, а рад – цењен.
Додаћемо и то да је млади модни креатор добитник више награда за таленат и достигнућа. Иван Донев је доспео и у престижна издања у којима су објављени чланци и информације о његовом стваралаштву.
Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..