У тренутку настраних „маневара“ у парламенту у циљу протурања неких законских решења „пливајућом“ већином и првих замена у саставу друге владе Борисова, иницијативни комитет стотинак бугарских политичара, интелектуалаца и спортиста иступио је са необичним позивом „објективно испитати… могућности будућег доприноса цара Симеона II развоју савремене Бугарске“. Тај је апел протумачен као покушај вратити Симеона у политички живот, после његовог присуства у њему на положају премијера од 2001. до 2005. године и у својству партнера у тројној коалицији коју су чинили Бугарска социјалистичка партија, Покрет за права и слободе и његов Национални покрет за стабилност и напредак од 2005. до 2009.
Улазак Симеона Сакскобурготског у бугарску политику пре више година опет је био инициран позивом интелектуалаца који је некад наишао на одобрење јавности, али сада, седам дана после његовог обелодањивања, није дошло до неких посебних реакција. Жељи интелектуалаца обратиле су леђа не само парламентарне силе, него и партија која је подржавала Симеона у данима његовог апогеја на бугарској политичкој сцени. Иако већ шест година ван парламента и са новим именом, она је сачувала своју примарну абревијатуру која подсећа на везу са њеним некадашњим патроном, а гласила је – Национални покрет Симеон Други. Председница покрета Антонија Прванова поздравила је супругу Симеона Сакскорубрготског Царицу Маргариту поводом њеног рођендана, ословљавајући је титулом Ваше Величанство, али она и даље ћути када је у питању политички препород Симеона Другог. Можда због чињенице да постоји нека истина у гласинама да тренутно постоји идеја о распуштању те партије, јер је она већ испунила своју мисију? Ако је то тако и покрет намерава да сиђе са политичке сцене, онда зашто на њој да остане њен патрон – Симеон, и то одлуком Владе и парламента, како то замишљају чланови иницијативног комитета?
Међутим, њихове идеје су спорне и збуњујуће. Један је изјавио да је Бугарска постала члан ЕУ и НАТО-а захваљујући Симеону Сакскобурготском. Али је објективна историјска истина да је наш пријем у чланство припремало неколико бугарских влада, па чак и да би пожелео да обустави тај процес, Сакскобурготски не би могао то урадити због договора својих претходника на положају премијера. Други члан иницијативног комитета пак коментарише да ако Влада и парламент буду дали Сакскобурготском специјалну мисију, он може да преко неформалних разговора отвори пред нама много више врата ка пријему Бугарске у Шенген зону, неголи малтене сви министри скупа. Као да је приступање Шенгену питање личног шарма, а не испуњење критеријума и политичких услова…
Неимари политичког повратка Симеона Сакскобурготског предлажу такође да он има специфичне политичке и дипломатске функције, које би вршио путем институције „Бугарска круна“. Последњи предлог садржи не само правни апсурд, него и елементе непоштовања уставног реда Бугарске. Уставом је прописано да је Бугарска парламентарна република, а не монархија. Други заговорник обнављања политичке улоге Симеона Сакскобурготског показао је ниподаштавајући однос према свим политичарима у земљи упоредивши Сакскобурготског са Мерцедесом, примораним да вози „по блату“ домаћег политичког миљеа. Не иде некако да политичар који је и сам испао из политике назива „блатом“ актуелне политичке функционере који су такви постали не зато што их је неко негде препоручио, већ зато што су их бирачи послали у парламент. У Апелу су наведена имена присталица политичког препорода Сакскобурготског који међутим нису ставили свој потпис испод поменутог документа.
Чудноватих нејасноћа у вези са овим случајем има прилично много, па је зато готово непотребно тражити неко разумно објашњење или логичан одговор. Али у томе нема ничег страшног, нити новог - Бугарин је одавно навикао да пита „ко“, „шта“ и „зашто“, али да не налази или не добија одговор.
Превод: Ана Андрејева, Александра Ливен
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..