Ових дана министар спољних послова Данијел Митов и вицепремијер за координацију европских политика Меглена Кунева поново су се заложили пред ЕУ за већу европску солидарност приликом решавања проблема Бугарске са избегличким таласом. Избеглички проблем је укључен и у програм посете вицепремијера Куневе Немачкој, тек недељу дана пошто је био предмет разматрања и за време билатералних разговора у Софији на нивоу шефова дипломатија Бугарске и Немачке.
У Савету за спољне послове ЕУ министар Данијел Митов поново је апеловао да се Бугарској додели финансијска помоћ, али не само да би се снашла са повећаним миграционим притиском, него и за интеграцију избеглица, које се већ налазе на територији земље. У последње време питање интеграције постаје све актуелније. Управо због њега, као и због слабог дијалога са невладиним сектором и европским институцијама, у последње време су у Агенцији за избеглице извршене неке персоналне промене. Вицепремијер Кунева је питања која је министар Митов поставио у Бриселу, поставила и европском комесару за миграцију и унутрашње послове Димитрису Аврамопулосу.
У Бриселу је бугарска страна поставила и питање подршке њене кандидатуре за придруживање Шенгенском простору. Вицепремијер Кунева размотрила је ову тему не само са еврокомесаром Аврамопулосом, него и са председником комисије за одбрану и безбедност при Европском парламенту Аном Фотига. Већ неколико месеци у европарламенту преовлађује теза да проширивање Шенгенског простора више није само питање слободног кретања људи, већ и европске безбедности. Вицепремијер Кунева је саопштила својим саговорницима у Бриселу да ће Бугарска, да би боље заштитила своје интересе, активно учествовати у изради и разматрању стратегије ЕУ о миграцији. Стратегија треба да буде презентирана идућег месеца, пошто већ 10 година није актуелизована, а Бугарска већ одавно инсистира да се њена актуелизација укључи у дневни ред ЕУ.
Апел за помоћ по питању притиска избеглица Влада је упутила бугарским посланицима у Европском парламенту. У последње време Софија енергично поставља питање о потписивању билатералног протокола о граничној контроли са Турском и таквог тространог протокола са Турском и Грчком. У напорима Владе у вези са избегличким проблемом запажа се извесни драматизам, али енергичност којом она поставља ово питање у Бриселу, а и пред суседним земљама је логична и разумљива. Упозорења да ће се доласком пролећа прилив миграната повећати очито нису била без разлога и то се већ види, а сећање на ефекте закаснелог дијалога и интеракције са европским институцијама прошле године је још живо. Почетком марта Влада је објавила да располаже планом о интеграцији избеглица и да је спремна да се у општинама формирају информативно-консултативни центри за имигранте, али се није одлучила да у јавности изнесе више појединости о том плану јер, због недостатка финансијских ресурса, не располаже конкретним прорачунима.
Нови у серији разговора Софије са Бриселом можда и нису донели друго осим разумевања, али потхрањују очекивање да ће доласком пролећног бума прилива избеглица, који је можда само питање дана, вербална солидарност прерасти у реалну.
Превеле: Катарина Манолова, Албена Џерманова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..