Већ је чињеница Прва бугарска интерактивна мапа еколошких конфликата и добрих пракси. Захваљујући њој свако може да стекне информацију о опасним огњиштима загађења, као и да упућује сигнале о постојећим претњама по животну средину. Овим својим пројектом млада екипа удружења „За Земљу“ се нада да мобилише бугарско друштво у борби за очување природе.
Идеја није само визуализовати места у Бугарској и свету где постоји неки проблем, већ показивати и где су проблеми решавани на локалном нивоу. „Тако ће људи видети где географски постоје проблеми слични њиховим и разменити искуство у циљу њиховог превазилажења“ – објашњава Тодор Славов из удружења „За Земљу“. Еко активисти се надају да на тај начин помогну стварање мреже заједница ангажованих на очувању животне средине.
Како функционише та јединствена мапа? На сајту www.map.zazemiata.org бирамо неку тачку на Земљи и зумирамо док не пронађемо неки еколошки проблем или добру праксу у радијусу од 1 до 100 километара. Довољан је један летимичан поглед да откријете читаву плејаду проблема везаних за неефикасно дугорочно складиштење отпада у Бугарској. Наилазимо и на различите случајеве нуклеарног загађења или на загађења у сфери рударства, например.
„У региону Кремиковаца постоје стари уранијумски рудници, који већ не раде, али још увек тамо није успостављен самоодрживи екосистем. На локацији је забележен висок ниво радијације - објашњава Тодор Славов. - А ради се о подручју надомак Софије, где људи иду на излет. Обележили смо места са запостављеним рудницима и истицањем отпадних вода са високим степеном радиоактивности. Тако ће људи видети где не би требало да шетају. Други озбиљан проблем су еколошки конфликти Варненског региона. Из мапе сазнајемо о намери велике стране банке која послује код нас да купи терен на Црном мору који се, међутим, налази у заштићеној територији. Реч је о пределу Камчијски пјасци на северном приморју.“
Са сличним проблематичним еко-огњиштима можемо да се упознамо зумирајући било коју тачку на свету на овој мапи. Друга предност је да свако може да објави информацију о постојећим добрим и лошим еколошким праксама преко фотографија, линкова и др. Тако смо наишли на поједина конфликтна огњишта која нису била позната широкој јавности.
„Такав је био случај са инсинератором у Каспичану где су људи чак одржали референдум - прича Тодор Славов. - Постојао је пројекат спаљивања медицинског отпада, али је локално становништво сазнало о томе, иницирало одржавање референдума и пројекат је обустављен. А еко-истомишљеници из села Обичковци код Белоградчика који такође настоје да живе у хармонији са природом, редовно организују семинаре из области еко-грађевинарства глином што се такође може видети на мапи.“
Аутори мапе су за ову своју творевину добили инспирацију од међународног атласа еколошких конфликата www.ejatlas.org који је створен према пројекту ЕУ.
Превод: Александра Ливен
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..
Захваљујући европској иницијативи DiscoverEU, 558 осамнаестогодишњака добило је путне пропуснице за бесплатно путовање возом по Европи, током којег ће..
На бугарској антарктичкој бази „Св. Климент Охридски“ постављена је специјализована мерна опрема која ће у периоду од два месеца прикупљати драгоцене..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..