Становништво централне Европе и балтичких држава стари и осипа се брже од становништва старијих чланица Европске уније. О томе сведоче подаци истраживања Светске банка „Европа стари“. У Бугарској су ти процеси најупадљивији. Према званичним подацима Националног статистичког института, Бугарска сваког часа губи по 5 људи или преко 45 хиљада годишње – а толико је становника једног нашег средње великог града.
Објашњење је једноставно. Морталитет код нас је највећи у ЕУ и шести у свету, наталитет је низак, емиграција – огромна. Али има разлога за све те тужне чињенице и главни је слаба економија и пратеће масовно сиромаштво и лоши услови живота.
Пре тридесетак година Бугара је било скоро 9 милиона, а сада је њихов број опао на око 7 милиона. Према прогнозама ЕУ, у 2050. г. нас ће бити нешто изнад 5,7 милиона и то ако донесемо хитне мере у циљу спречавања те стравичне тенденције.
Али је изузетно тешко решити проблеме који изазивају демографску кризу, јер су они везани не само за социјалну, културну и економску политику, него и за етничке и религиозне тензије, геополитичке интересе, климатске промене и шта све не. Другачије речено – за услове живота. Када човек живи у лошим условима, када тешко налази посао или пак прима плату која му није довољна чак ни за комуналије, а да и не говоримо о храни често пута сумњивог квалитета, он не размишља о наследницима који би живели чак лошије и од њега. Због тога се број новорођених Бугара нагло смањује –са око 120 хиљада годишње у годинама тоталитаризма, на 60 хиљада данас, што нас сврстава на 210. место у свету. Смањење стопе наталитета је карактеристично и за развијеније државе, али је мало оних где је за пар деценија број беба опао двоструко.
Тешко је и младим енергичним, образованим и амбициозни Бугарима. Они тешко налазе перспективан посао у најсиромашнијој земљи ЕУ и логично траже срећу у иностранству. Неки чак тврде да њихов број износи 1,5 милиона. А управо та социјална група поседује и највећи економски потенцијал и могућности. То су људи којима предстоји да граде живот, породицу, каријеру и материјално благостање. Али њих има све мање у Бугарској, јер данас они раде за туђе економије.
Превод: Александра Ливен
„Трачани, вино и култура“ – тема је семинара који ће 22. фебруара окупити научнике и истраживаче из целе Бугарске у археолошком комплексу „Долина трачких краљева“ недалеко од Казанлака. У оквиру деветог издања овог научног форума учесници ће..
Међу политичким личностима у Бугарској, председник Румен Радев ужива највеће поверење бирача - 46,7%, следи га премијер Росен Жељазков (18,9%), лидер највеће парламентарне партије ГЕРБ Бојко Борисов (15,9%), и председница Народног собрања Наталија..
Од 2000. године 21. фебруара обележавамо Међународни дан матерњег језика, који је установио УНЕСКО 1999. године, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација. Празник матерњег језика је посвећен очувању језичке и културне..
Већ трећу годину заредом расте број младих лекара који желе да остану у Бугарској након завршетка студија. Према резултатима анкете спроведене међу 224..
„Трачани, вино и култура“ – тема је семинара који ће 22. фебруара окупити научнике и истраживаче из целе Бугарске у археолошком комплексу „Долина..
Захваљујући европској иницијативи DiscoverEU, 558 осамнаестогодишњака добило је путне пропуснице за бесплатно путовање возом по Европи, током којег ће..