27. марта се обележава Светски дан позоришта. На почетку су позоришне представе у Бугарској постављане у читалиштима која су средином 19. века била средишта духовног и друштвеног живота у земљи. Прва позоришна представа је код нас приређена 15. августа 1856. године у граду Шумену, када је публика имала прилику да погледа комедију „Михал Мишкојед“ учитеља Саве Доброплодног.

Отац и оснивач бугарског позоришта, као и први бугарски редитељ је Добри Војников. Његово дело „Криво схваћена цивилизација“ се сасвим заслужено до краја 19. века дичила титулом најбоље бугарске комедије. Друга исто толико популарна у то време представа је „Иванко – убица Асења“ Васила Друмева. Почетак професионалног позоришта код нас означила је драмска трупа „Суза и смех“ која је касније преименована у Бугарско народно позориште.

На дан Мелпомене представљамо вам Софијско позориште лутака. Луткарско позориште је 1946. године својим личним средствима основала глумица Мара Пенкова. Током година је на његовој сцени постављено преко 300 представа, сваке сезоне позоришна екипа припрема 6 нових наслова – за децу, одрасле и тзв. породичне представе.

Тешко ли је наћи добра дела савремених бугарских аутора која се могу поставити на сцени луткарског позоришта? На ово питање је одговорио директор Софијског позоришта лутака Кирјакос Аргиропулос:

„Јесте, није лако писати за луткарско позориште пошто оно има своје специфичне особине. Не може се рећи да су сва дела погодна и за сценско извођење. Стога, један од наших главних циљева је да подстакнемо писање дела за луткарско позориште, а у ту сврху сваке године организујемо многе конкурсе.“

У блиској прошлости на летњим сценама под ведрим небом глумци су успешно изводили многе и различите представе, а позоришне трупе су гостовале у местима која нису имала луткарска позоришта. У последњих пар година већина представа игра се у самом позоришту пошто није лако припремити представу која да буде постављена на отвореном. То је и један од главних разлога да се Софијско позориште лутака окрене најмлађим гледаоцима:

„Припремили смо представу за бебе, односно за децу која су у таквом узрасту кад не умеју да комуницирају са својим окружењем, а ми смо одлучили да их позовемо на представу. Тако ће бебе које изговарају само речи „мама“ и „тата“ вероватно научити трећу, исто толико лепу реч, као што је „позориште“ - рекао је са осмехом Кирјакос Аргиропулос. - Мислим да је ово сјајна идеја и ми ћемо наставити да развијамо овај пројекат намењен деци старости од 1 до 3 године.“

Представа „Песма за бебе“ је едукативног карактера: глумци помоћу лутака покушавају да децу науче шта је добро, а шта лоше, односно, шта се сме, а шта не. А деца реагују на то, остварују контакт. Устају са места, додирују и истражују лутке и остале предмете на сцени, играју се играчкама, активно учествују у представи.

Чему је контакт са децом научио директора Софијског позоришта лутака?

„Чистоти у односима. Неискварености, искрености јер деца то најбоље знају. Она су и наш коректив. Уколико представа коју смо припремили за њих не успе да привуче и задржи њихову пажњу, то је добар знак да нешто не ваља. У таквим случајевима дете устаје са столице, шета по просторији, а кад у потпуности изгуби интересовање оно једноставно напушта салу. Дакле, контакт са децом нас учи и пружа нам могућност да се узајамно обогаћујемо искуством.

Нека су здрава наша деца и нека највише воле три ствари: учење, уметност и спорт“, пожелео је младим и старим љубитељима лутака директор Софијског позоришта лутака Кирјакос Аргиропулос.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Софијско позориште лутака