Дом хумора и сатире у Габрову, који је отворен 1. априла 1972. године, данас слави свој рођендан. Током година се афирмисао као угледна културна установа са мотом „Свет је опстао, јер се смејао“, чији је аутор бугарски сатиричар Радој Ралин. У музеју човек може да ужива у делима домаћих и страних хумориста, да се огледа у кривом огледалу или да се једноставно смеје од срца.

Габровски хумор је познат широм Бугарске. Мештани су веома штедљиви, али духовити људи. А један од главних јунака локалних вицева и симбол града је црна мачка. Кажу да Габровци секу репове мачака како би се за њима врата затварала брже да се зими соба не охлади. Како не би плаћали димничару, они пуштају маче са запаљеним репом у димњак да га очисти. У Дому хумора и сатире приказана је и јединствена скулптура мачке коју је вајар Михаил Бенчев израдио 1979. године поштујући габровски принцип „Од ништа – нешто“. Сматра се да она испуњава жеље. Њено је тело од најјефтинијег и трајног материјала у оно доба – 300 килограма ексера и жице, а реп јој није одсечен јер се сматра да нико не би на то трошио маказе.

Татјана Цанкова, директор Дома хумора и сатире прича да су свечаности у пуном јеку. Приређују се веселе игрице за децу, а одрасли могу да уживају у новим хумористичким делима из Бугарске и иностранства.

Други занимљив догађај везан за мачке одржан је у Националном музеју „Земља и људи“ у Софији и то је Међународна изложба мачака у организацији Националне фелинолошке федерације. Више о њој сазнајемо од Камелије Босилкове, представника Федерације и организатора манифестације:

„Мачке се оцењују по установљеном стандарду за конкретну расу и по темпераменту доделом одређеног броја поена. Мачке које добију највише поена бивају номиноване за Best-in-show. Ту се оне сврставају у категорије, а затим судије Међународне фелинолошке федерације /FIFE/ оцењују сваку мачку посебно и гласају за ону за коју сматрају да је најлепша, да се највише уклапа у установљене стандарде за расу и има најбољи карактер.“

На изложби су приказане педигриране мачке које се ретко сусрећу: Бенгалска, Девон рекс, Донски сфинкс, Мејн кун, Норвешка шумска мачка, Британска, Турска ангора, Сингапура и мн. др.

Један од мачора који је посебно привукао пажњу био је Бони Фејс. Бончо, како га зове његов власник, је беле боје и таласасте длаке, расе Девон рекс. Ево шта је Веселин Гарабитов испричао о свом кућном љубимцу:

„Девон рекс – ова се раса појављује 60-их година у Девонширу, Велика Британија. Потпуно природна мутација. Ово нам је друго учешће на овој изложби. Бончо је до сада добио неколико одликовања. Занимљиво је што у Бугарској има тек око десетак мачака ове расе. Код нас она је „ретка врста“ - није распрострањена, каже у шали Веселин – Користим прилику да најавим да Бончо тражи женку.“

Организовано је и специјално такмичење у разреду „Домаће мачке – љубимци“. Мачке без педигреа су се такмичиле за прво место у две категорије: „Најлепша мачка - кућни љубимац“ и „Најдоброћуднија мачка - кућни љубимац“.

И још нешто занимљиво: посетиоци су имали прилику да виде изложбу цртежа мачака Људмиле Отузбирове, ученице 11. разреда Националне школе лепих уметности „Илија Петров“:

„Мачке цртам на папиру за амбалажу или акварелном папиру. Данас сам нацртала Турску ангору, Сијамске мачке, Мејн кун и Персијске мачке. Волим животиње. Свиђа ми се да цртам мачке.“.

Превод: Александра Ливен, Албена Џерманова

Фотографије: Луиза Лазарова