Бугарска предузећа су по други пут одликована за достигнућа у изради и имплементацији иновативних производа на додели награда Савета за иновације и развој технологија при Бугарској трговинско-индустријској комори. Према члановима угледног жирија, велико интересовање које фирме показују за учешће на том конкурсу само по себи потврђује водећу улогу коју имају иновативни производи за подстицање привредног развоја једне земље.
Оригиналност идеје, економска ефикасност и допринос очувању животне средине су главни критеријуми по којима је стручни жири оцењивао пријављене за 2014. годину иновативне производе. Нешто испод 10 одсто компанија је у анкети изјавило да је спремно да из властитих средстава издвоји новац потребан за истраживање и разраду нових производа. Бугарски и светски бизнис се не може развијати ако окрене леђа иновацијама, убеђена је већина чланова Бугарске трговинско-индустријске коморе. Награда се додељује у две категорије – „Најуспешније иновативно предузеће“ и „Најбољи иновативни пројекат“. Циљ је да се скрене пажња на оне који су отворени за нове идеје и који ће њиховим спровођењем у праксу освојити нова тржишта, оптимизовати процес производње и квалитет рада. У категорији најбољег иновативног предузећа прва награда је припала софијској фирми „Мобајл системс“ ДОО за разраду софтверских производа. Основни производ фирме је офис апликација за мобилне уређаје коју је успешно пласирала на светско тржиште – 90 одсто своје производње фирма извози у иностранство. Својом апликацијом је бугарска фирма постала директни конкурент аналогним разрадама Гугла и Мајкрософта на светском тржишту. Екипа фирме није велика. Реч је о средњем предузећу, али захваљујући својим производима оно је постало жељени партнер за технолошке гиганте у области мобилних комуникација и уређаја. Милиони клијената широм света свакодневно користе бугарски софтверски производ пошто га уређаји водећих светских компанија имају у себи фабрично уграђен. У категорији „Најбољи иновативни пројекат“ прво место је заузео Институт за истраживање метала при Бугарској академији наука за производњу термоизолационог материјала (пеностакла) од отпадног стакла. Проф. Љубен Лаков, члан екипе која је разрадила овај иновативни производ, објаснио нам је чиме ће ова иновација допринети развоју бизниса и бугарске привреде:
„За израду користимо рециклирани стаклени отпад. Реч је о отпаду чија прерада још увек није добро организована у Бугарској. Иновација има економски ефекат пошто је количина електричне енергије утрошене за њену производњу вишеструко смањена. Профит зависи од обима производње. Нова врста пенастог стакла биће коришћена као топлотно изолациони материјал приликом санације зграда, често у комбинацији са термо и звукоизолационим бетоном, као и за гашење пожара. Бугарска екипа је својим радом допринела унапређењу технологије производње пеностакла. Прерадом 1 тоне отпадног стакла добијамо 7 кубних метара материјала. Стакло је отпорно на атмосферске утицаје, не пропушта влагу, незапаљиво је и има велику отпорност на старење. Тражимо озбиљне фирме које ће почети да га производе. Жеља нам је да што пре нађе практичну примену. Имамо довољно искуства и можемо да изградимо погон како бисмо показали индустријску примену тог материјала“.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..