Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Процвало ми цвеће…

БНР Новини
Фотографија: архива

Цвети је један од омиљених празника у бугарском народном календару који се слави недељу дана пре Ускрса и којим се обележава улазак Исуса Христа у Јерусалим. На овај дан славе сви који имају цветна имена. У Бугарској се празник Цвети назива још Врбница због обичаја да на тај дан верници са собом при одласку у цркву понесу врбово грање и цвеће. Верује се да гранчице врбе освештане молитвом у цркви и пошкропљене освећеном водом на празник Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. Ово грање се носи кући и чува за иконом.


Као симбол пролећа и природе која се поново буди и рађа, цвеће је незаобилазан и важан део свих пролећних празника. Стављамо га поред иконе, цвећем китимо своје куће. Веровало се да китице и венци које плету девојке од цвећа чувају од злих очију и урока. Цвећем се ките и удаваче, а венац на невестиној глави је симболичан израз њене жеље за плодношћу. Због лековитих својстава које имају неке врсте цвећа старије жене су их у прошлости носиле у недрима.

„Девојка је цвет садила, садила и певала“ чест је мотив у бугарским народним песмама. Понекад су то тужне песме у којима се пева о неузвраћеној љубави, а у другима се описује лепота живота и опева радост, срећа и пролеће.

Јасенак је биљка која је највише распрострањена по шумама и ливадама. У народу се веровало да ова биљка поред лековитих својстава има и магијску моћ. Тако су, рецимо, девојке од ње правиле китице јер су веровале да ће их чувати од змајева и вила.

Некада су девојке као знак своје љубави момцима даровале цвеће. Својеврсна изјава љубави је и када момак откине цвет из баште девојке у коју је заљубљен.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10

Бугарско приморје домаћин Светског првенства у фолклору

XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..

објављено 29.8.24. 07.35