Нагли пораст броја нових бугарских позоришних дела у претходне три године. На овај тренд у домаћем позоришту указао је Милен Миланов, председник позоришне фондације „Академија Аскеер“, која је 11. годину заредом организовала конкурс за савремену бугарску драматургију. Награде „Аскеер“ додељују се и у другим категоријама: режија, глума, сценографија, музика итд. Ове године се такмичи 31 позоришни комад. Аутори три од ових дела су дебитанти. 23 драмска комада су постављена у Софији, а 8 – у позориштима у другим градовима, од чега су два постављена у иностранству. На овогодишњем конкурсу за угледну награду „Аскеер“ у категорији „савремена бугарска драматургија“ учествују комади који су први пут изведени на професионалној сцени у периоду од 1. априла 2014. до 31. марта 2015. године.
„Када је ова награда установљена, одлучено је да једини захтев за њену доделу буде да су драмска дела постављена на сцену - рекао је позоришни критичар и члан жирија Никола Вандов. – Сматрало се да је то довољно снажан филтер с обзиром да руководства позоришта колективно одлучују које комаде вреди играти. Али током година број драмских дела је почео да расте и ми смо се поносили овом чињеницом. Међутим, ово повећање мене лично забрињава након што сам прочитао све комаде који ове године учествују на конкурсу. Моје је мишљење да су током година критеријуми за сценску реализацију драмских текстова знатно опали и данас, са само 250-300 евра за одећу глумаца и одушевљеним пријатељима можеш спремити и поставити комад у неком кафићу, продавници или било каквом сличном месту.“
Према Николи Вандову, многи обично сматрају да атрактивна прича може да замени правила драматургије. Он је као пример навео монолог жене која прича о својим невољама и проблемима у једној суседној земљи где је отишла да заради за бољи живот. „Има много таквих драмских прича и није случајно што је и ове године број монодрама импресиван. То је једноставна драматургија, али ова дела не воде откривању неких нових светова“, истакао је позоришни критичар.
Моноспектакли или позоришни комади са два или три лица су свакако далеко јефтинији производ, а поред тога их може гледати више људи у многим градовима земље. Зато није изненађујуће да су добар део независних пројеката у ствари моноспектакли. Међутим, по речима теоретичара књижевности, драматурга и члана жирија доц. Пламена Дојнова, важна је драматуршка вештина:
„За мене су вештина владања драмским текстом и изградње сложеног система ликова од посебног значаја. Сматрам да делу бугарских драмских писаца то тешко полази за руком. Индикативно је што је један од номинованих комада монодрама, други је дуодрама, а у трећем комаду играју троје глумаца, тј. очигледно се даје предност камерности. Ја тврдим да то није повезано само са финансијским и било каквим разлозима који су ван књижевности и позоришта, него са искуством драмских писаца.“
Жири је номиновао три дела за награду „Аскеер“. Једно од њих је монодрама „Мадам Мишима“ Елене Алексијеве која је аутор збирки песама, романа и збирки приповедака. Познати бугарски глумац Малин Крстев је уједно аутор и продуцент комада „Породични албум“. Треће дело названо „За тебе“ припада драматургу, списатељици и сценаристкињи Јани Борисовој. Неке од њених драма су преведене и постављене у низу европских земаља, Аргентини и САД.
Према доц. Пламену Дојнову, сва три комада су на „универзалном европском нивоу“, а скоро и да нема разлике у броју гласова жирија, које су она добила. Предстоји велико, финално гласање. Угледне награде „Аскеер“ по традицији ће бити уручене 24. маја, на Дан словенске писмености и бугарске просвете и културе.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: Венета Павлова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..